Biser Bojane (2017)
Da se razumemo, Milan Karadžić je kralj ošljara. On radi brzo, relativno efikasno i na kraju pruža delo koje ima komercijalnu vrednost više nego bilo šta drugo. Dakle ono što ne treba da očekujete od filma BISER BOJANE je bilo kakva umetnička forma. Priča je plitka i pitka, kasting je zanimljiv, režija je tu tek da bi imalo šta da se izmontira.
Radi se o, u startu, malo verovatnom spletu okolnosti gde mladi doktor Đorđe, stažista (Slaven Došlo) na prevaru dobija odmor i zatiče na kolima pismo i evre koji ga zovu na Adu Bojanu da sazna više o svom ocu, a čemu se njegova baka (Mira Banjac) protivi. U isto vreme njegov otac (Mima Karadžić) biva pušten iz zatvora u Trstu nakon odsluženja duge kazne. Na putu za Bojanu, Đorđe sreće Lolu (Vanja Nenadić) tako da film ima i element romantike. Postoji neka peripetija sa policijom i kriminalcima, ali to je toliko komplikovano za ovih par rečenica koje želim da vam pružim, da neću ni pokušati da vam objasnim. Uostalom ne bih ni da spojlujem. U svakom slučaju, priča je takva kakva jeste – zanimljiva prvih sat vremena i prilično dosadna od sredine ka kraju filma.
Što se tehnikalija tiče, skoro nisam gledao lošije izmontiran film. Loš ritam, pogrešna dinamika i, na moje zaprepašćenje, u nekoliko navrata primenjena push slide tranzicija, što celokupni doživljaj filma BISER BOJANE spušta na nivo YouTube vloga ili TV emisije. Kolor korekcija kao da ne postoji, pa lepi kadrovi morske obale ne dobijaju tu grandioznost koju bi trebalo da imaju, jer je ovo ipak velika reklama za Adu Bojanu.
Film bi izgledao za nijansu bolje da je nebo zapravo plavo i da pojedinim glumcima nije dozvoljeno da rade šta god žele (khm, Andrija Milošević). Da ne pričamo o tome da je Miri Banjac trebalo bolje objasniti šta tačno treba da radi. Starija muška ekipa Karadžić, Krstović, Nelević, koju bih ovom prilikom nazvao “Klub Veštačkih Zuba” ovoj dramediji donose možda čak i pretaranu ozbiljnost, jer su takođe prepušteni sami sebi kada je kreiranje likova u pitanju. Zapravo, Slaven i Vanja glume u romantičnoj dramediji, Andrija u komediji, a Mima u napetom trileru. Zar to nije pomalo neujednačeno? Glumci su dobri, a reditelj je, verovatno snimanjem u kratkom roku, doveo do toga da ne budu u svojoj punoj snazi.
Postoje glumice koje bih izdvojio kao bisere (heh) ovog filma. Najpre Vanja Nenadić, prvi put na filmu i toliko lepa da bih joj dozvolio da zameni Arianu Grande u mom imaginarnom sendviču sa Dženifer Lorens. Druga je Dubravka Drakić u ulozi tetke, koja koristi svoj šarm na najbolji mogući način. Napomenuo bih i kolika je omaška to što Slaven u ovom filmu nije skroz go, sad kada smo svi na to već navikli (pogledati PORED MENE ili PANAMA).
Moji prijatelji nisu ciljna grupa koja bi gledala BISER BOJANE, tako da preporuka stoji za sve željne lake domaće filmske zabave ili fanovima serije BUDVA NA PJENU OD MORA i sličnim Mima & Milan Karadžić poduhvatima.
OCENA:
