Mančester na moru / Manchester by the Sea (2016) – FEST 2017
MANČESTER NA MORU je jedan od retkih filmova koji mi je dva i po sata držao knedlu u grlu, naterao da se smejem, pa da plačem, pa da se ponovo smejem iako mi je teško. Da nisam gledao film u bioskopu, verovatno se nikada ne bih ni naterao da ga pogledam. Stolice Sava Centra su mi neprijatelji, pogotovo kada mora da se ustane. A da sam ga kojim slučajem gledao kod kuće, rezultat možda i ne bi bio isti sa daljinskim ili mišem u ruci.
Ovaj film je retka zverka, zaista. Svaki kadar nosi emociju. I video sam da i drugi ljudi plaču u bioskopu, na različite scene. Neko zbog smrti brata, neko dok je gorela kuća. Ja sam plakao kada su prebili Lija Čendlera (Kejsi Aflek, znate, ovaj što je dobio oskara upravo za ovu ulogu). Uz film puštam suzu samo u dve situacije, epski pozitivnog razrešenja za glavnog junaka ili osećanja jezive nemoći koja se prenosi sa ekrana u mozak, srce i telo. Ovo drugo je vrlo intenzivno u Mančesteru na moru.
Režija i montaža su efektno, zajednički, uradile izuzetno dobar posao, mada bih najviše pohvalio rad sa glumcima. Svaka čast reditelju Kenetu Lonerganu. Ne postoji slaba karika u filmu MANČESTER NA MORU. Svi daju svoj maksimum. Ako bih imao zamerku, imao bih je na sam kraj – ali to je život. I bilo kakvo razrešenje je ipak razrešenje. Ostavlja nas da razmišljamo da li su likovi dobili ono što su zaslužili. Ja mislim da nisu i baš zato je knedla ostala u grlu i tokom špice.
OCENA:
