Na mlečnom putu / On the Milky Road (2016)

Na mlečnom putu / On the Milky Road (2016)

na mlečnom putu

Neka digne ruku svako ko je pomislio da je NA MLEČNOM PUTU snimljen kako bi Kusta žvalavio Moniku Beluči! Uprkos lepim kadrovima i toj nekoj metafori koju gubim jer nisam na filozofskom nivou reditelja, razlog da većina ovog filma postoji je prilično nevidljiv.

Da, imamo niz Kusturica kadrova sa orkestrom, letenjem, pernatom živinom. Kosta (koga glumi Kusta) se ne libi da se hrve sa zmijom, izaziva pčele, hrani medveda direkt iz usta, jaše magarca i priča sa sokolom. I od svega toga najmanje verovatan je zaplet gde tri strana agenta jure Kostu i Italijanku po planinama Bosne. Šteta što CGI izgleda loše, ovo bi bila odlična reklama za sve domaće studije koji su učestvovali u proizvodnji retkih kompjuterski generisanih životinja. Ovo im i ne ide u korist.

Podeliću sa vama komentar mojih bioskopskih sapatnika – “NA MLEČNOM PUTU je kao NEPOLSUŠNI Mine Đukić u interpretaciji Kusturice.” Nekako sam siguran da bi se ovim komentarom uvredili i Mina i Emir, ali nekako i nije daleko od istine. Složićemo se da NEPOSLUŠNI imaju mnogo bolji soundtrack od ovog pokušaja emuliranja Neleta Karajlića i Dejana Sparavala od strane Stribora Kusturice. Zanimljiva je primena teme iz FLEŠDENSA, kao i pesme “Noćas mi srce pati” koje filmu daju neki novi šmek, ne previše Kusturičast.

Najupečatljivija scena? Verovatno ona sa ovcama u minskom polju. Ako je Kustin prethodni film ZAVET (moj guilty pleasure, jer je toliko loš da je odličan) uvrnut, onda je scenosled ovog filma potpuno sulud. Na sat i po kao da se završi jedan film i onda počne drugi, gori, u trajanju od sat vremena. Da, na ovaj film ćete potrošiti ukupno dva i po sata.

I što bi rekao Krunić, parafraziram “Koliko god da je NA MLEČNOM PUTU bezveze, ipak je više film od svih ostalih domaćih ostvarenja”. Da. Utisak je kao da je film imao bezgraničan budžet, ali da se sa tim sefom bez dna odužilo i snimanje i post-produkcija, pa su neki elementi zbrzani. Evidentno je da filmadžija može nešto da nauči iz Kusturičinog pristupa poslu, ali njegov manir je sve nedokučiviji što je stariji. Film obiluje privremeno zabavnim WTF momentima i celokupni doživljaj je da bi ovaj film bio bolji čak i takav kakav jeste, da je kraći.

OCENA:

3

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

%d bloggers like this: