O STRIPU 02: LARGO VINČ
Sećate li se kada je Stripoteka počela ponovo da izlazi?
Mhm. Vi, dakle, ne znate da Stripoteka uopšte postoji i dalje? Zanimljivo. Ne znam da li znate, ali još uvek izlazi i Politikin zabavnik. Ok, sad vas već vređam. Domaće publikacije na stranu, evo prvo nekoliko reči o strip serijalu Largo Vinč.
Sedamdesetih godina prošlog veka, Jean Van Hamme, belgijski pisac, napisao je nekoliko romana o avanturama Larga Vinča. Ubrzo nakon toga, upustio se u pisanje scenarija za stripove i iznedrio neke od kultnih serijala poput Torgala ili XIII. Početkom devedesetih se dosetio da bi mogao da pretoči svoje romane o Largu u strip-albume, a Phillipe Francq mu je u tome pomogao. I šta se desilo? Stvorili su jedan od najtiražnijih izdanja francusko-belgijske škole stripa. Ako bih morao da ga svrstam žanrovski, rekao bih to na bratskom hrvatskom – akcijska napetica. Da, oni tako kažu “akcioni triler”.
Zašto bi Largo Vinč trebalo da bude primamljiv našoj publici i/ili ljudima koji ne čitaju stripove? Pod jedan, svaki album je zaista uzbudljiva adrenalinska vožnja. Pod dva, Largo Vinceslav je… Jugosloven, a najbolji drug mu je Cigan. Pardon, Rom. Pod tri, vizualno je raskošan sa puno sitnih detalja dok se relativno politički zapleti stvaraju i raspliću u po dva albuma. Ako izuzmemo prva dva koji nas upoznaju sa junacima i njihovom situacijom natenane, svaka sledeća dva albuma su jedna priča. U prvom albumu je problem, a u drugom rešenje. Zanimljiv koncept.
Ko je zapravo Largo? On je siroče iz… Jugoslavije, koji nasleđuje bogatstvo Nerija Vinča i nakon njegove smrti postaje predsednik grupacije W, te multimilijarder. Naravno da žele da ga, narodski rečeno, sjebu. I to tako već 24 godine, kroz 18 albuma. Međutim, naš junak je izuzetno vispren. Ima skupoceno obrazovanje, ali je i street-smart što je pojačano prijateljstvom sa Simonom, koga sam gore već pomenuo. Da, on je ženskaroš. Da, on je spretan. On je mudar, hrabar, vozi, tako treba.
Televizija ga nije mazila. Neki nesrećnici iz Kanade su osmislili genijalan plan! Da naprave seriju Largo Vinč koja nema veze sa mozgom i koja podseća na… hm… Tarzana sa Džoom Larom?! Bejvoč? Ne! Bejvoč najts! U svakom slučaju, dve sezone jezivosti. Ubi soft je, kao, ispoštovao Larga kada su u pitanju igrice. Largo Winch: Empire Under Threat je pristojan pokušaj, mada nekako za fanove i ni za koga drugog. Šlag na tortu su dva filma, Largo Winch: The Heir Apparent i Largo Winch: The Burma Conspiracy. Zapleti se labavo drže prvih šest albuma, neka imena su promenjena, a Largo je… Bosanac. Zabavno za našu publiku je gledati Mikija Manojlovića kao matorog Nerija, a tu se motaju i Raša Bukvić (Taken, A Good Day To Die Hard) i Bojana Panić (manekenka).
No vratimo se na strip.
Sada se hvatate za glavu i vičete u monitor – “gde ja to da kupim?” i “zašto to nema na srpskom?” kao i “proklet bio Vladimire, sad si me zainteresovao, zašto si morao sve ovo da mi napišeš?” ili “pošto?” E pa, naravno da ima na sprskom i to u dva oblika. DVA OBLIKA! Crno bela verzija izlazi u Stripoteci. Ovog meseca na kioscima je broj 1112 u kome je osmi album! A do prošle nedelje u Politikinom zabavniku je u nastavcima, u boji i na masnoj hartiji, objavljivan treći album. Dakle, Stripoteka košta 150 dinara i dobijete celu crno-belu epizodu. A za jednu kolor epizodu morate sakupiti 4 Zabavnika koji ukupno koštaju 480 dinara.
Sve u svemu, ovo remek-delo ne smete propustiti. Largo je, ipak, blockbuster među stripovima. Stoga trk u najbližu striparnicu (Beograd – DARKWOOD, Lomina 5, TC Zeleni Venac; Novi Beograd – ALAN FORD, Bulevar Arsenija Čarnojevića 85b, blok 24; Niš – JUŽNI DARKWOOD, Generala Milojka Lešjanina 1). Navodno postoji radnja blizu zgrade Politike gde se mogu kupiti starija izdanja Politikinog zabavnika, ali ja je još nisam locirao. A ovi što im je svejedno da l’ je papir ili ekran mogu da kupe onlajn izdanje.
Sledeće nedelje: SPIRU!
2 Replies to “O STRIPU 02: LARGO VINČ”
Samo mala lingvistička ispravka. Akcijska napetica ne koristi se u Hrvatskoj osim možda par kvazilingvista koji su masno plaćeni da bi silovali jezik iz političkih pobuda pa izmišljaju izraze poput zrakomlat ili vrtolet što mi kažemo helikopter. Dakle u Hrvatskoj nema nekog standarda ali koristi se i akcioni triler. Neki će reći akcijski triler ili ćemo eventualno napisati thriller jer hrvatski jezik nije baš sasvim po Vuku. Iako bi bilo ispravnije pisati triler kao anglizam ali danas je moderno anglizme pisati po originalu pa pišemo western, horror, thriller. Jezik je živ i ne može par budala silom nametnuti svoje lingvističke perverzije. Kao što sam naveo moguće je više kombinacija ali nikako akcijska napetica. Da nisi preveo ja ne bih imao pojma o čemu se radi kao ni 99% Hrvata. Što se mene tiče u školi sam nekad učio srpskohrvatski, malo nespretan naziv ali za mene je to ipak jedan jezik sa više dijalekata. Nadam se da je u mom tekstu sve savršeno razumljivo. Largo Winch (strana imena obavezno pišemo po originalu ali koristi se i po Vuku, usput primjetio sam da autore stripa Žana Van Hama i Filipa Franka pišeš po originalu, ni Srbi se baš ne drže Vuka 🙂 ) je jedan sasvim OK lik, malo sam ga čitao, pogledao prvi film, glavni glumac mi nije na visini uloge. I još jedna ispravka: Largo i Nerio prije promjene prezimena u Winch su rođeni kao Winczlav a ne Vinceslav. Obojica znamo da takvih imena nema u Jugoslaviji a meni to prezime zvuči kao češko ili poljsko ali u Jugoslaviji nepoznato. Ti Belgijanci su se mogli malo bolje informirati, bilo je naših Jugovića koji su radili za fra-bel tržište. Sve najbolje, svaka pohvala za tekst i još se uvijek razumijemo mi iz balkanskih plemena različitih dijalekata. Haugh!
U prebacivanju sa jednog na drugi sajt, nikada do sad nisam video ovaj komentar na moj post iz marta prošle godine. No, evo sad sam na novoj (trećoj) adresi i prijatno sam se iznenadio kad sam zatekao komentar. Frazu “akcijska napetica” je moja mama, koja je inače spiker, primetila u radijskim reklamama kada je bila na Visu pre neku godinu. Od tad često koristim tu frazu, samo zato što je suluda. Inače sam dugo pisao originalna imena ljudi, dakle ne po Vuku, ali od skora i to ispravljam. Često moram da proverim kako se transkribuje ime da ne bih pogrešio, iako imam iskustva pa mi se omaške retko dešavaju. Da ne bih morao da guglam bilo mi je lakše da pišem originalna imena. Međutim, takođe me nerviraju originalna imena kad moram da ih menjam kroz padeže. Pakao mi je da napišem recimo “nagrada je data Laurenceu Olivieru”. A što se tiče prezimena Winczlav to je kod nas transkribovano Vinceslav. Nemoj da me pitaš zašto. Kao ni zašto je Van Am rešio da junaka svojih romana s kraja sedamdesetih nazove baš tako. Hvala puno na kritici i pohvali. Veliki balkansko-indijanski pozdrav – haug!