O STRIPU 5: Sportska parada iz mravljega grada (2019)
Nikada me sport nije interesovao, pa tako ni sportski orijentisan strip. Međutim, rado pravim kompromis u ovom slučaju, jer volim satiru i antropomorfne životinje, to je svakako nešto što bih inače čitao. SPORTSKA PARADA IZ MRAVLJEGA GRADA je reprint dve sveske iz 1953. koje su same po sebi sabrana izdanja strip kaiševa sakupljenih iz sportskog magazina “Sport”. Autori stripa su Milan Kovačević i Milorad Dobrić, a urednici ovog modernog izdanja su Vasa Pavković i Saša Rakezić (poznatiji kao Aleksandar Zograf).
Glavni junak ove dve epizode stripa je crni mrav Bora, vrhunski atleta, ljubimac društva i naročito devojaka. Dok je u prvoj epizodi putnik namernik, deo mravlje kolonije u selidbi, već u drugoj je stanovnik novoizgrađenog Novigrada. Ali počnimo ispočetka. U epizodi SPORTSKA PARADA IZ MRAVLJEGA GRADA, crni mravi žele slobodan prolaz kroz Prah i travu, grad žutih mrava. Međutim, njihovo veće zahteva da se održi sportsko takmičenje od kog zavisi da li će crni mravi moći da prođu. I zato se traži jedan bokser, jedan plivač i jedan trkač. Srećom, mrav Bora je sve to. U zapletu vrednom holivudskog filma tog doba, i uz veliku pomoć neprijatno seksi mravice Cice, Bora uspeva da savlada svakakve prepreke da bi uopšte uspeo da prisustvuje takmičenju.
U drugoj epizodi SVAĐA MALA ZBOG FUTBALA, koji još dublje zalazi u satiru i dosta jasno opisuje zakulisne radnje fudbalskog saveza, ponašanja navijača i muško-ženskih odnosa gradskih faca. Ovoga puta je u centru pažnje borba za fudbalski pehar u gradu Prah i trava žutih mrava. Žuti mravi samoinicijativno šalju poziv novom gradu Novigradu (koji podseća na Novi Beograd) da igraju fudbalsku utakmicu, ali u startu žele da ih pobede na kvarno i u dosta futurističkom maniru (uz špijunske kamere i televizore) to i pokušavaju. Naravno, Bora i njegove dve neprijatno seksi mravice miljenice to uspešno osujete.
Milan Kovačević je scenario za ova dva stripa napisao u stihu. Za današnje vreme to je prilično iritantno, ali je evidetno da je uložen veliki trud. U prvom delu rime su sjajne, struktura je zaista dobra. Već u drugom, ko zna zašto, rimovanje postaje nasumično, bez brojanja slogova, razbacano po sličicama. I to je možda jedina mana druge epizode koja je čak i uzbudljivija od prve. Što se tiče crteža Milorada Dobrića, jako mi se sviđa što je bio u stanju da modifikuje svoj crtež prema potrebi i da se drži određenog stila za svakog od svojih strip junaka. Tako je i sa mravima. U startu imate utisak da pratite Diznijevske šlajfne, poput avantura Mikija Mausa koje je moja generacija čitala u pozamašnim i danas raritetnim knjigama KAD JE MIKI BIO MLAD i ZLATNE GODINE MIKIJA MAUSA. Crtež je dosta detaljan i kadriranje je filmsko. Nema ponavljanja i bilo kakve prečice do kraja obe epizode, zaista dobro “režiran” strip. I kao takav ostao je kao vredan dokaz da je Jugoslavija zaista bila zemlja stripa.
Da li možete lako doći do ovog izdanja? Nisam ga video u knjižarama, ali ga jesam našao na oglasima i na sajtu striparnice Alan Ford. Na kraju, želeo bih da se zahvalim Zografu što mi je poklonio jedan od 300 primeraka ovog blaga srpskog stripa i učinio da uživam u sportskim avanturama, što je u startu bilo malo verovatno, ali se desilo.
Čitajte i druge moje blogpostove o stripu: Spiru, Gaša, Largo Vinč