Bez obzira na činjenicu da film ROKO prilično tera vodu ka Rokovoj vodenici, odličan je uvid u svet pornografije, pogotovo kada je ovakva veličina (pun intended) u pitanju.

Roko je na zalasku glumačke karijere i rešio je da ovim dokumentarcem objasni sebe i svoje porive, da “prestane da bude rob đavolu između svojih nogu” i okrene se više svojoj porodici. Očigledno je da je on mučena duša (iako u tom miljeu daleko najbogatija duša). Međutim, način na koji koristi prisutnost kamere govori da pomalo preuveličava svoje loše psihičko stanje. On u filmu čak i zaplače dva-tri puta. Priča o pokojnoj majci je posebno neprijatna, ali prepišimo to klišeu muškarca iz Italije.

ROKO lako sklizne u neku vrstu reality-komedije i smejanje publike je bilo relativno česta pojava. Emocionalni delovi su retko takvi da mogu da se prenesu na vas ili čak da izgledaju realistično, pogotovu kada je scena sa njegovim sinovima u pitanju. Veliki uticaj na celokupni ton imaju sporedni likovi poput njegovog rođaka snimatelja, koji ima napade panike jer se sa Rokovom glumačkom karijerom završava i njegova snimateljska karijera. Tu je i američki producent Batmen, zatim tip koji vodi agenciju za porno glumice u kojoj Roko pronalazi talente za nove filmove. Naravno, upoznajemo i nekoliko tipova porno glumica koje se manje ili više snalaze u scenama sa Rokom, koji je inače poznat ako ne zbog velikog penisa koji krasi prvi kadar filma, onda najpre po svojoj brutalnosti.

U suštini, ovo je jako dobro sklopljen film koji prikazuje ljude koji rade neobičan posao na rutinski način kao što bi pekar išao u pekaru ili lekar u bolnicu. Snimanje finalne scene njegovog poslednjeg filma izgleda kao kada arthouse autori bez iskustva pokušavaju da naprave nešto grandiozno i… zaista nije.

S obzirom da sam film ROKO gledao na FEST-u, posle projekcije je upriličen jednosatni razgovor sa rediteljima. I tu smo saznali da je film naručen, da je trebalo da bude o porno industriji generalno, pa ih je Roko oteo. On ih je vodio sa sobom godinu dana, snimili su 250 sati materijala i da su mogli to da urade, film bi trajao 200 sati. Imaju specifičan montažni pristup jer između rezova postoje crne rupe, što opravdavaju rigidnošću Rokoa kao osobe, pa su želeli i da vremenski protoci, to jest elipse, budu tako oštro i obeležene. Deca su dovedena za tu jednu scenu, ali je činjenica da ih je sklanjao i da se obojica stide što im je otac porno zvezda. Jedan od njih je gledao soft verziju njegovog prvog filma Tarzan, što je komplikovano na više nivoa jer je njegova partnerka u uloži Džejn njihova mama. Supruga je puna podrške, pošto je i sama bila porno glumica, zna kako sve funkcioniše. Reditelji tvrde da im se pornografija, posle godinu dana bivanja na snimanjima, gadi.

Preporučio bih film ROKO svakome iznad 18 godina, bilo da je ta osoba pornićarski mizogini masturbator ili rigidna feministkinja koja je pritom vegan. Mislim da svi mogu fino da se informišu i ništa ne gube gledanjem ovog dokumentarca.

OCENA:

The post Roko / Rocco (2016) – FEST 2017 appeared first on Filmska bleja.

U startu nisam znao šta mogu da očekujem od filma RUSKI DETLIĆ, jer sve što sam čuo o filmu je da je tema ukrajinski umetnik koji pokušava da dokuči neku teoriju zavere o Černobilju. Poziv na film sam dobio od ljubaznih ljudi iz Beldocsa koji su napravili specijalnu projekciju za tviteraše.

Iako je pomenuti umetnik bleskast i naludičav, njegova teorija o vezi Černobilja i spleta antena nazvanih “ruski detlić” čak i ne zvuči neverovatno. Baš kao i svaka teorija zavere. A da ludilo bude veće, reditelj je Amerikanac Čed Grasija. A Čed se igra sa humorom i apsurdom, vrlo je kreativan u celokupnom procesu. U svakom slučaju, bilo je zanimljivo iskustvo gledati ovaj film.

Kraj mi se ne dopada, mislim da kvari celu žvaku o zaveri, ali mogu da zamislim evropske ili ukrajinske fondove koji daju keš za ovaj film na osnovu trenutne situacije u Ukrajini 2014, opisane u poslednjem činu. Uostalom, to je bila dobra investicija s obzirom da je film dobio nagradu žirija na Sandensu. Može meni da se ne sviđa uplitanje otcepljenja Krima u vintidž temu Černobilja, ali je zanimljiva informacija da je direktor fotografije zapravo bio ranjen na ukrajinskim protestima 2014, tako što ga je pogodio snajper (koji je i ubio dvoje ljudi pored njega).

Ukoliko odlučite da odete na Beldocs i pogledate film RUSKI DETLIĆ, moći ćete da se sretnete i sa režiserom i sa gospodinom umetnikom. Meni je to prajsles.

OCENA:

The post Ruski detlić / The Russian Woodpecker (2015) – BELDOCS 2016 appeared first on Filmska bleja.

OCENA: 5

The post Tapavica (2016) appeared first on Filmska bleja.