Ne znam šta sam očekivao, ali to nije ovo što sam gledao. ČUDESNA ŽENA 1984 je film koji služi da održi franšizu radije nego da je proširi i poboljša. Otprilike kao foksovi X-MEN filmovi u svojoj poznoj fazi, s tim da se vidi da se neko ipak trudio da sastavi što bolji film od onoga što je napisano na papiru. I taj neko je verovatno Peti Dženkins.

Scenario je pisan po njenom sinopsisu. I dok verujem da je sinopsis bio super, scenario na kraju nije ispao zadovoljavajuć. Često se ništa ne dešava, likovi se slabo razvijaju i ono u šta scenaristi žele da poverujemo – stoji na staklenim nogama. I Peti to režira vrlo sposobno, varajući nas da je film bolji nego što jeste. Jedan od mehanizama su omaži filmovima osamdesetih godina prošlog veka. Ceo prvi deo u muzeju ima neki ZAPOSLENA DEVOJKA vajb. Ima tu i INDIJANE DŽONSA, a ima i direktnog omaža prvom od modernih superherojskih filmova – SUPERMENU. I ti omaži su nama, publici, u odnosu na ostatak filma, kao topao nežan zagrljaj… nepoznate osobe! Gospodine, ruke k sebi!

Takođe, Peti ima problem sa ritmom. Ne razumem šta je sa njom i tolikim insistiranjem da sve bude “epski”. Okej, povratak na ostrvo Amazonki treba da bude epski, fajtovi i jahanja munja moraju da budu epski. Ali ima toliko praznog hoda i sve je naglašeno pokretima kamera i muzikom, kao da je podjednako bitno. I to oduzima snagu onim delovima koji zaista jesu važni za narativ.

Velika mana prvog filma je, i to sam već govorio u kritici ČUDESNE ŽENE, treći čin koji je bio demode bitka sa čudovištem. Zahvalan sam što su nas u filmu ČUDESNA ŽENA 1984 toga poštedeli. WW se ovog puta bori protiv bolesti današnjice, iako u oblandi hladnog rata 1984. godine. Bori se protiv površnih želja čovečanstva za brzim dobitkom i poršeima (neverovatno je da se taj brend stavlja u negativan kontekst u filmu, a opet, potpuno je jasno da je u pitanju product placement), bori se protiv zidova koji “štite” celu državu, bori se protiv atomskog naoružanja – a sve to boreći se protiv Maksvela Lorda koga maestralno igra Pedro Paskal. Tek da bi film zapravo opravdao epitet superherojskog, Čudesna Žena se bori i protiv Čite, koju takođe maestralno igra Kristen Vig. Ja i dalje tu vidim Penelopi iz njenih čuvenih SNL skečeva. Taj lik prosto tu i tamo proviri iz nje, koliko god da je ozbiljna. Naročito kada igra nesigurnu, “nevidljivu” arheološkinju.

Naravno, Gal Gadot je Čudesna žena u toj 1984. godini, što govori da kao lik između prvog i ovog filma iza sebe ima sedam decenija superherojstva i života bez ljubavi, a obrt je takav da ulozi postaju veći. Samo u svoje ime mogu da kažem da se nisam preterano investirao u njenu situaciju. Znam, teško je. I superheroji su ljudi bla, bla, bla. Gal je ugodna za oči i volim da je gledam kako radi šta god. Ipak, više me je zainteresovala i razgalila mid-credits scena nego većina onoga što se desilo tokom celokupnog trajanja filma.

Da ne dužim više. U godini u kojoj je izašlo malo filmova, blokbasteri ovog tipa bi trebalo da su melem za dušu. Međutim, sedenje pod kojekakvim izolacijama i zatvaranjima je dovelo do toga da gledamo zaista veliku količinu filmskog i TV programa. I radije bih gledao SUPERMENA petnaesti, nego ČUDESNA ŽENA 1984 drugi put.

OCENA:

The post Čudesna žena 1984 / Wonder Woman 1984 (2020) appeared first on Filmska bleja.

Imao sam znatno manja očekivanja od ovog filma nego inače, kada je Vil Ferel u pitanju. EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je zabavan i zanimljiv film pun iznenađenja, pritom znatno smešniji ako znate osnove islandske kulture i imate osrednje poznavanje Evrovizije kao takmičenja. Film zato ima manju ocenu na svim kritičarskim platformama, jer Amerikanci uopšte ne kapiraju o čemu se tu radi. 

Ne znam kako je Ferelu, kao američkom producentu i scenaristi, uopšte palo na pamet da snima film na ovakvu temu. Pretpostavljam da je do, ponekad, apsurdnih nastupa pojedinih zemalja koje zahvaljujući jutjubu postaju vitalne i tamo gde se Evrovizija uglavnom ne prati. Međutim, likovi iz filma su bazirani na pojedinim pevačima i bendovima, pa su i situacije u kojima se nalaze takođe u većini slučajeva realne. Recimo to kada ministar male zemlje, kakva je Island, ne želi pobedu svog predstavnika na takmičenju. Takve stvari su se zaista dešavale iza kulisa ovog ogromnog festivala.

Naravno, filma ne bi ni bilo da EBU, organizatori takmičenja, nisu ko-producenti. Zato su autori filma smeli da koriste ime, logo, a odatle i plejada pravih i poznatih evrovizijskih pevača i, što je još veća poslastica, komentatora.

Za EUROVISION SONG CONTEST: THE STORY OF FIRE SAGA je snimljeno nekoliko originalnih pesama, tri koje izvode glavni junaci – Fire Saga, plus nekoliko pesama izmišljenih izvođača koji se takmiče na ovoj fiktivnoj verziji Evrovizije. Sve zvuči… Pravo! Fantastičan soundtrack. Neko se zaista temeljno bavio produkcijom neprskanih evrovizijskih hitova za film. Svaka fejk pesma je jedan od klišea festivala, dok je jedina prava evrovizijska pesma u filmu (i to pobednička), “Amar pelos dois” Salvadora Sobrala, zapravo vrlo jedinstvena i neuobičajena za festival.

O glumcima ne bih mnogo govorio, tu se bar nije štedelo. U pitanju je internacionalna ekipa američkih, islandskih, švedskih i irskih glumaca. Pored Ferela i Rejčel Mekadams, najveća holivudska zvezda je Pirs Brosnan. A simpatična epizoda je i Demi Lovato.

Ako pratite Evroviziju, ovaj film će vam leći kao budali šamar, kao penzija babi, kao Arijana Grande mom srcu. U suprotnom, biće vam tek smešnjikavo. I baš je gre’ota što je tako.

OCENA:

The post Eurovision Song Contest: The Story of Fire Saga (2020) appeared first on Filmska bleja.