Izuzetno je zabavno što je Brajan Henson uspeo da napravi mapetovski film za odrasle NEMILOSRDNI PLIŠANI nakon što ga je Piter Džekson preduhitrio neprijatno mračnim filmom MEET THE FEEBLES, iako na drugom kontinentu, još pre dvadeset godina. Istina, Džekson nije koristio Mapetovce, već lutke nalik njima, dok Henson svoje lutke ne sme da nazove Mapetovcima iako je potpuno jasno odakle su te lutke došle.

Ova plišana komedija je, na neki način, nastavak onoga što je Džim Henson (Brajanov otac) radio u prvoj polovini svoje karijere, kada su Mapetovci zabavljali odraslu publiku u kasnovečernjim emisijama. Ipak, tek sada je lutkama dozvoljeno da otvoreno psuju, a granice su dodatno pogurane scenom seksa koja nije toliko eksplicitna, sve dok glavni junak ne doživi ekstazu i, izvinićete na izrazu, isprska svoj celokupni radni prostor… šlagom, hm. I to nije jedina seksualna stvar koja se desi, ali su zato sve prilično zabavne.

Premisa u kojoj osramoćeni policajac napušta službu i postaje detektiv je naravno već viđena stotinama puta, ali je ovo verovatno prvi put da je u pitanju lutka. Međutim, suživot lutaka i ljudi je predstavljen baš kao i suživot ljudi i orkova (hm, oraka?) u filmu BRIGHT. Oni su jednaki samo na papiru, dok su u realnosti žrtve maltretmana svojih sugrađana, pa čak i autoriteta poput policije. Plitka, ali jasna poruka Trampovoj Americi. Na zabavan način, film se dotakao i teme menjanja ličnog opisa zarad popularnosti.

Ono gde NEMILOSRDNI PLIŠANI stoje na staklenim nogama je zapravo element šoka koji reditelj pošto poto želi da postogne. No, danas je retko šta šokantno. Želeo sam ovom filmu manje psovki, a više dobrog i smešnog dijaloga. U razumnih sat i po filma, uz dobar ritam i tempo, zafali ponekad osećaj da je predat scenario zapravo finalan, a ne takozvana – druga ruka.

Što se tiče Melise Mekarti, kao jedinog zaista velikog imena u ovom filmu, izabrala je da bude “Melisa u datim okolnostima” i nije dala mnogo na polju kreiranja lika. S vremena na vreme zna da bude zabavnija od lutaka, ali su to sitni biseri poput momenta u filmu kada se susreće sa svojim suprugom iz stvarnog života, Benom Falkoneom, koji ima izuzetno simpatično kameo pojavljivanje. I lutkari i glumci se dosta oslanjaju na improvizaciju i sasvim je moguće da su najveći biseri, kao i najveći promašaji proistekli baš iz toga.

NEMILOSRDNI PLIŠANI je zabavan film blago opterećen seksom, drogom i nasiljem, tako da nemojte da vam padne na pamet da gledate ovo sa decom. U najboljem slučaju biste morali da objašnjavate da pušenje kurca za šećer nije ok. Da li imate moju preporuku? APSOLUTNO.

OCENA:

The post Nemilosrdni plišani / The Happytime Murders (2018) appeared first on Filmska bleja.