Bright (2017)
Simpatična budalaština kojoj nedostaje magija da bi bila nešto više od osrednjeg filma. BRIGHT je, u suštini, buddy cop flick 80tih smešten u današnje vreme, sa tom nekom ALIEN NATION i COLORS notom, pun osoba i događaja za koje bih voleo da su temeljnije obrađeni (i da imaju veći screen time u odnosu na Vila Smita). Da, zabavno je što su na ulicama ljudi i fantasy kreature tipa Orci i Vile. Zabavna je i muzika na kojoj reditelj insistira (to je već radio u filmu SUICIDE SQUAD), koja je često geto-blaster-repčuga.
Film vas u početku uhvati relativno nespremne na fantasy svet u ne preterano futurističkoj Americi. I taman kada se naviknete i film dobije svu vašu pažnju, reditelju BRIGHT nekako ispadne iz ruke, kao sendvič – na namazanu stranu.
Iako mu je dat savremen društveni kontekst, ne bih opisao ovaj film kao ozbiljniji politički komentar današnjice. Naročito kada vidimo klišeizirane geto latinose predstavljene kao parodiju samih sebe. S druge strane, ovaj film sebe previše ozbiljno shvata, što je do Dejvida Ajera koji je operisan od humora. Da je uneto malo namerne komedije u celu ovu LOTR-haripoterštinom obogaćenu akciju, BRIGHT bi možda bio bolji i pitkiji, te bi tokom vremena potencijalno stekao kultni status. Ovako spada u lošiji opus filmova Vila Smita, uz Henkoka i MIB3.
OCENA:
One Reply to “Bright (2017)”