Fleš / The Flash (2023)
Ne znam zašto publiku ne privlači FLEŠ. Film je nešto najzabavnije što sam gledao u poslednje vreme (čak i sa tom skrnavom animacijom gorom od ANT-MEN: KVANTUMANIJA, ali nije sve u animaciji stvarno, baš je nebitna). Ako film propuštate u bioskopu, propuštate punokrvni blokbaster. Bolje mi je legao nego TRANSFORMERSI: BUĐENJE ZVERI, koji je jako, jako dobar film jer je napokon skoro sav fokus na robotima, a ne na ljudima. Pisao sam baš o tome ovde na Filmskoj bleji.
Čak mi je bolje legao i od aktuelnog animiranog filma SPAJDERMEN: PUTOVANJE KROZ SPAJDER-SVET jer ima manje patetike, a više realnih emocija. Cameos funkcionišu mnogo bolje i, na kraju krajeva, zabavniji je. Naravno da je ubačen i nesuđeni Supermen Tima Bartona, za kog ovde skoro niko ne zna. Prepoznaćete taj trenutak kada se desi. Spajdermen to ne može da dosegne onim jednim real-life cameo pojavljivanjem. Nastavak Spajderversa jedino izdvaja abnormalno nestvarna animacija, što samo po sebi jeste super, ali ne kada se posmatra šira slika. Bez obzira, sva tri filma (TRANSFORMERSI, SPAJDI i FLEŠ) zaslužuju pažnju, IMAX ekran i bioskopsku publiku koja zna da ceni eksplozivne fan-servis blokbastere.
Bez namere da spojlujem, FLEŠ ima zanimljivu premisu prenetu iz stripa. Beri Alen (Ezra Miler), dan uoči suđenja njegovom ocu za ubistvo supruge, shvata da može utrčavanjem u speed-force da se vrati u prošlost i spreči ubistvo svoje majke i posledični odlazak nevinog oca u zatvor. Sticajem okolnosti, on završi u paralelnom univerzumu gde je u toku napad vanzemaljca Generala Zoda. Da, tu je Betmen (’89), a tu je i nama potpuno nova Superdevojka.
Ko je čitao stripove ili gledao neku od dve TV serije, zna da je vreme prevrtljivo te da se moći lako gube (i vraćaju, čak i više puta), ali sam proces je u filmu dosta zanimljiviji nego u ranijim iteracijama. Morao bih da priznam da je reditelj Andre Mušeti vrlo sposoban. Scene borbe su sjajne, a komedija i drama se smenjuju sa lakoćom, čemu pomaže činjenica da je imao talentovane glumce ispred kamere. Čak i nesretnog Ezru Milera, koji ovaj film nosi maestralno na svojim plećima. Možemo za njega da pričamo šta god hoćemo na osnovu vesti koje su dolazile iz SAD, ali niko ne može da kaže da nije talentovan.
Povratak Bena Afleka i Majkla Kitona je fin dodatak i otprilike možete da pretpostavite u kom pravcu idu pojavljivanja i jednog i drugog. Međutim, Mušeti ipak preobrne situaciju u neki smer koji nije “na prvu loptu”. I to radi do samog kraja. Pojedini momenti su da vam se naježe sve dlake na telu, ili zbog miline ili zbog štonokažu mladi – krindža (drž’te gaće za poslednju scenu). Postoji i after-credits scena koja se nalazi na samom kraju filma nakon cele odjavne špice, a koja nije bog-zna-kako vredna vaše pažnje. Samo jedan skeč, a la DNEVNJAK, sa kolegom superherojem.
O animaciji i specijalnim efektima bih mogao naširoko. Mušeti je odmah posle premijere dao izjavu da je animacija namerno ziljava. Kao, kada Fleš trči, njegovo vidno polje je malo “pomereno”. Isto važi i za scene koje se “odmotavaju” u speed-forceu. Ljudi, ta animacija je zločin nad očima. Međutim, nisam dozvolio da me to osujeti u gledanju, čak je i doprinelo. Ništa u vezi sa ovim filmom nije uobičajeno. Pa ni činjenica da je Weta FX iznedrila moguće najgoru animaciju ikada. Pričamo o ljudima koji su nam podarili najkvalitetniji CGI u istoriji kinematografije i koji su mono albume Bitlsa pretvorili u višekanalno čudo spremno za moderan miks i mastering. Samo zbog toga verujem da je ova skrnavština bila namerna. No, kako sam pomenuo gore, to je najmanje bitno u celoj stvari. Zabavno je!
Dakle, FLEŠ je u bioskopima, pohitajte da se ne biste pokajali, siguran sam da iskustvo gledanja ovakvog filma neće biti isto na (HBO) MAXu tj. generalno na TV ekranu.
OCENA:
