Kada sam pogledao trejler za LED dva dana pred premijeru, mislio sam da mi je film prepričan, da je u pitanju drama i da ne izgleda bog-zna-kako bogato ili inovativno. Iako je u tome samo fragment istine, moram da priznam da je atmosfera ovog dela potpuno drugačija od onog što sam mislio da ću dobiti.

Radnja filma se odigrava u Rusiji (što je sasvim smisleno za jedan ruski film, jelte) gde u gradu Irkutsku devojčica Nađa (Aglaja Tarasova) isključivo svojom istrajnošću postaje vrhunska umetnička klizačica. Postane partner zvezde Vladimira Leonova (Miloš Biković) i zajedno kreću ka vrhu sporta. Međutim, Nađa doživi nesreću na ledu i ostaje nepokretna. Znam, klasična ruska beda, ništa ne obećava. Budite strpljivi. Nadjina trenerka Šatalina (Marija Aronova) ucenjuje bandoglavog ortaka iz kraja i hokejaša Sašu (fantastični Aleksander Petrov) da se ne pojavljuje na treninzima dok ne natera Nadju da prohoda. I on to radi, najbolje što ume. I nekako je sav prejadan i genijalan. Šta se dalje dešava ću da vas pustim da pogledate sami. I da znate da je u pitanju romantična komedija. I sportski mjuzikl. Da, dobro ste pročitali.

Znate šta, režija je sasvim na mestu. Postoji možda jedna scena gde dobijete klasičan ruski transfer neprijatnosti (Nađa kao devojčica na krevetu na ledu hvata zvezde padalice), dok su delovi sa muzikom zapravo najjači delovi, zahvaljujući besprekornoj montaži. Koristio se trikovima gde je morao (najčešće kada su velika klizališta u pitanju i gde je potrebno puno statista), ali rad sa glumcima mi izgleda neravnomerno. Kao da je devojčici znao da objasni šta treba da radi, ali glumici koja glumi Nadju ne baš. Takođe, njegovo rediteljsko umeće je donekle u senci producenta koji ima uticaj i na režiju i montažu po novom ruskom trendu (kopiranom iz Holivuda).

Verujem da vas zanima kakav je Miloš Biković, kao naše gore list, u ovom filmu. Pa, kao neko ko više veruje u njegov izgled nego talenat, moram da kažem da pije vodu kao neka vrsta negativca u svemu ovome. Naravno, kao i do sad, Miloša je nahovao neki drugi ruski glumac i to je tehnički savršeno sve dok ne dođe njegov red za pevanje. Takođe, njegov lik i nije bog-zna-kako napisan u startu. Baš zato Aleksander Petrov isplivava kao ubedljivo najbolji element celog filma i od trenutka kad se pojavi iznese sve na svojim leđima. Obratite pažnju na prezabavnu scenu u teretani.

Ovo je film za sve od 7 do 107, kao Zabavnik. Očaravajuć komercijalni feel-good film kog morate da zagotivite. Ne čudi podatak da je jedan od najvećih ruskih blokbastera svih vremena. Izaćićete iz bioskopa sa osmehom. Davaj, davaj, više ovoga Rusijo, a manje KOLOVRATA i VIKINGA!

OCENA:

The post Led / Лёд / Ice (2018) appeared first on Filmska bleja.

Iako nije prošlo ni pola godine, EDI ZVANI ORAO je definitivno feel good film 2016. godine. Ovo je istinita priča o Ediju Edvardsu, čuvenom skijaču koji je isključivo svojom upornošću uspeo da se plasira na zimsku Olimpijadu ’88. Čovek je samo perpetualnim usponima i padovima, pravim usponima i padovima, došao do neviđenih visina. Hehe. Kapirate? Visina!

Svih deset ljudi u publici bioskopa, što uopšte nije adekvatan broj za ovakvu filmčinu, nije skidalo osmeh sa lica. Da se razumemo, ovo nije neka hilerijs komedija, već realna, dramska priča ispričana izuzetno zabavno i poletno (čak, bukvalno). Režija je odlična, svaka čast za Dekstera Flečera.

Gluma sjajna… Kasting je baš, onako, u najboljem…. mm… Sve je super! Taron Egerton briljira nakon filma KINGSMAN: TAJNA SLUŽBA, a tu je i dobri stari Vulverin, Hju Džekman. Iako je fokus apsolutno na njima dvojici, sve epizodne uloge su sjajne i glumački ovaj film – grmi, što bi rekli mladi.

Preporuka za film EDI ZVANI ORAO! Nemojte ga propustiti.

OCENA:

The post Edi zvani Orao / Eddie the Eagle (2016) appeared first on Filmska bleja.