Film I, TONYA mi je neverovatno približio čuvenu umetničku klizačicu Tonju Harding (Margot Robi) o kojoj nisam znao skoro ništa. Pametno je što na početku ne piše ono klasično “po istinitoj priči”, već se daje do znanja da su autori napravili iscrpne intervjue sa svim akterima. Zašto je to bitno? Zato što ćete gledati film i nećete verovati da je ono što se događa istina. Mislićete da je ulepšano ili prenaglašeno za film. Prvo sam izneverovao na postoje keve kao što je LaVona (dobitnica oskara za ovu ulogu Alison Džejni), zatim na činjenicu da se Tonja stalno vraća svom zlostavljaću Džefu Giluliju (Sebastjan Sten), a pogotovo postojanju osobe kakva je Šon Ekhart (Pol Volter Hauzer).

Sve momente nasilja i/ili bezumnih situacija u kojima su se ovi stvarni ljudi našli, pomalo izmešta razbijanje četvrtog zida. Za one koji ne znaju o čemu se radi, razbijanje četvrtog zida je akterovo obraćanje publici. Takav potez ne umanjuje bezumnost situacije ili težinu krivičnog dela koje se odvija. Prosto, dobijamo uvid u to o čemu akteri razmišljaju u datom trenutku. Princip je zanimljiv, pogotovo jer ponekad unosi i dozu humora što bi u realnoj situaciji nekome i bio odbramberni mehanizam. Pohvalio bih ovakav dramaturško-rediteljski potez.

Film I, TONYA bi verovatno bio više voljen i bolje zapamćen u budućnosti da ima hepiend neke vrste, ali nema. Film na žalost nema feel good atmosferu jednog EDDIE THE EAGLE. Na jadnu Tonju se sručila sva rednek nepravda američkog pravnog sistema koja ju je napravila u žrtveno jagnje za primer. Filmovi koji vam ostave gorak ukus (ali takođe i nedovoljno gorak ukus) u ustima obično nisu oni koji ostaju za sva vremena. Odjavna špica vas malo “popravi”, ali samo zato što vas šokira činjenica koliko su ovi glumljeni pravi ljudi iz filma zapravo pravi. Ništa ne može da vas pripremi za arhivski materijal pravog Šona Ekharta.

OCENA:

The post Ja, Tonya / I, Tonya (2018) appeared first on Filmska bleja.

Takođe, tokom januara sam se priključio nečemu što sam video na Beldocsovom instagramu – #EuropeanFilmChallenge u kom je cilj pogledati 10 evropskih dokumentaraca, dokumentovati to na sajtu izazova i sakupiti poene. Nagrada za najviše skupljenih poena je odlazak na Berlinale (berlinski filmski festival). Sledeća vest nakon onog za dokumentarac bila je da sam zapravo pobedio na izazovu. Putujem na BERLINALE 2018 za četiri dana.

Ove nedelje su se desile i stvari koje nemaju nikakve konkretne veze sa mnom, ali su definitivno uticale  i budile interesovanje kod ljudi. Puštene su na youtube pesme koje će biti na Beoviziji, izboru za pesmu koja će nas predstavljati na Evroviziji ove godine. I kao što sam već napisao u statusu na fejzbuku – pravog pobednika nema među ponuđenim autorima i izvođačima, ali ima pobednika univerzuma, što je grupa Rejbass, ili pobednika proteze i mikrofona za kompjuter Srđana Marjanovića (u duetu koji ne funkcioniše). Koji god od mediokritetnih pesama da pobedi, nekako je svejedno.

Ove nedelje je preminuo Nebojša Glogovac. Ne bih previše pisao o tom događaju ili njemu, osim da obavezno pogledate njegovu (po meni) do sad najbolju ulogu u filmu Ustav Republike Hrvatske, ako vam se pruži prilika. Zašto kažem “do sad” ako više nije među živima? Tri filma još uvek nisu završena i/ili emitovana. Premontirana TV serija Nemanjići se emituje od 17. februara i kreće reprizom prve epizode.

Šta donose nedelje koje slede? Pomenute festivale – BERLINALE & FEST. Već 15. februara sam u Berlinu gde me čeka BERLINALE i odakle ću pokušati da pišem, mada je verovatnije da ću da napravim sadržaj tek kada se vratim. Pogledaću neke svetske premijere o kojima bih voleo da pišem, a overiću bar jednu žurku i nešto turizma. Pratite moj instagram, sigurno će biti nekih zanimljivosti.

Odmah zatim nas čeka i FEST koji je havarija u najavi. Smešten u raspali Sava Centar, gde se filmovi gledaju nisko, skoro sa poda i bez nekog posebnog komfora koji uključuje i svež vazduh, pa onda u CineGrandu – najskučenijem privatnom sinepleksu i u isto vreme najboljem i jedinom bioskopu u Rakovici, te u Kinoteci (što je zadovoljavajuće filmsko iskustvo) i u Domu Omladine Beograda koji je od najneudobnijeg beogradskog bioskopa avanzovao u ne-toliko-udoban beogradski bioskop. Dakle FEST je opušteno mogao da bude i u bioskopu Balkan gde su svojevremeno sedišta bila drvena klupa, podjednako udobna za dvosatno sedenje poput kamena sa šiljcima. Ipak, radujem se premijeri filma Ederlezi Rising Lazara Bodrože, a strip prikvel na četiri strane Ederlezi: Obožavanje možete već sada pročitati u februarskom broju Stripoteke.

The post BERLINALE & FEST se bliže! appeared first on Filmska bleja.