Ja, Tonya / I, Tonya (2018)
Film I, TONYA mi je neverovatno približio čuvenu umetničku klizačicu Tonju Harding (Margot Robi) o kojoj nisam znao skoro ništa. Pametno je što na početku ne piše ono klasično “po istinitoj priči”, već se daje do znanja da su autori napravili iscrpne intervjue sa svim akterima. Zašto je to bitno? Zato što ćete gledati film i nećete verovati da je ono što se događa istina. Mislićete da je ulepšano ili prenaglašeno za film. Prvo sam izneverovao na postoje keve kao što je LaVona (dobitnica oskara za ovu ulogu Alison Džejni), zatim na činjenicu da se Tonja stalno vraća svom zlostavljaću Džefu Giluliju (Sebastjan Sten), a pogotovo postojanju osobe kakva je Šon Ekhart (Pol Volter Hauzer).
Sve momente nasilja i/ili bezumnih situacija u kojima su se ovi stvarni ljudi našli, pomalo izmešta razbijanje četvrtog zida. Za one koji ne znaju o čemu se radi, razbijanje četvrtog zida je akterovo obraćanje publici. Takav potez ne umanjuje bezumnost situacije ili težinu krivičnog dela koje se odvija. Prosto, dobijamo uvid u to o čemu akteri razmišljaju u datom trenutku. Princip je zanimljiv, pogotovo jer ponekad unosi i dozu humora što bi u realnoj situaciji nekome i bio odbramberni mehanizam. Pohvalio bih ovakav dramaturško-rediteljski potez.
Film I, TONYA bi verovatno bio više voljen i bolje zapamćen u budućnosti da ima hepiend neke vrste, ali nema. Film na žalost nema feel good atmosferu jednog EDDIE THE EAGLE. Na jadnu Tonju se sručila sva rednek nepravda američkog pravnog sistema koja ju je napravila u žrtveno jagnje za primer. Filmovi koji vam ostave gorak ukus (ali takođe i nedovoljno gorak ukus) u ustima obično nisu oni koji ostaju za sva vremena. Odjavna špica vas malo “popravi”, ali samo zato što vas šokira činjenica koliko su ovi glumljeni pravi ljudi iz filma zapravo pravi. Ništa ne može da vas pripremi za arhivski materijal pravog Šona Ekharta.
OCENA:
