BERLINALE & FEST se bliže!
BERLINALE & FEST se bliže. No, čudna je nedelja za mnom, desio se niz događaja. Prva stvar koja se desila je da sam dobio poziv od kolega da ćemo uskoro početi da montiramo dokumentarni film koji je svojevrsni nastavak našeg čeda “Tapavica” koje je imalo premijeru na festivalu BELDOCS 2016. Ova godina bi trebalo da mi bude u znaku dokumentaraca zato što pokušavam da snimim i svoj film.
Takođe, tokom januara sam se priključio nečemu što sam video na Beldocsovom instagramu – #EuropeanFilmChallenge u kom je cilj pogledati 10 evropskih dokumentaraca, dokumentovati to na sajtu izazova i sakupiti poene. Nagrada za najviše skupljenih poena je odlazak na Berlinale (berlinski filmski festival). Sledeća vest nakon onog za dokumentarac bila je da sam zapravo pobedio na izazovu. Putujem na BERLINALE 2018 za četiri dana.
Ove nedelje su se desile i stvari koje nemaju nikakve konkretne veze sa mnom, ali su definitivno uticale i budile interesovanje kod ljudi. Puštene su na youtube pesme koje će biti na Beoviziji, izboru za pesmu koja će nas predstavljati na Evroviziji ove godine. I kao što sam već napisao u statusu na fejzbuku – pravog pobednika nema među ponuđenim autorima i izvođačima, ali ima pobednika univerzuma, što je grupa Rejbass, ili pobednika proteze i mikrofona za kompjuter Srđana Marjanovića (u duetu koji ne funkcioniše). Koji god od mediokritetnih pesama da pobedi, nekako je svejedno.
Ove nedelje je preminuo Nebojša Glogovac. Ne bih previše pisao o tom događaju ili njemu, osim da obavezno pogledate njegovu (po meni) do sad najbolju ulogu u filmu Ustav Republike Hrvatske, ako vam se pruži prilika. Zašto kažem “do sad” ako više nije među živima? Tri filma još uvek nisu završena i/ili emitovana. Premontirana TV serija Nemanjići se emituje od 17. februara i kreće reprizom prve epizode.
Šta donose nedelje koje slede? Pomenute festivale – BERLINALE & FEST. Već 15. februara sam u Berlinu gde me čeka BERLINALE i odakle ću pokušati da pišem, mada je verovatnije da ću da napravim sadržaj tek kada se vratim. Pogledaću neke svetske premijere o kojima bih voleo da pišem, a overiću bar jednu žurku i nešto turizma. Pratite moj instagram, sigurno će biti nekih zanimljivosti.
Odmah zatim nas čeka i FEST koji je havarija u najavi. Smešten u raspali Sava Centar, gde se filmovi gledaju nisko, skoro sa poda i bez nekog posebnog komfora koji uključuje i svež vazduh, pa onda u CineGrandu – najskučenijem privatnom sinepleksu i u isto vreme najboljem i jedinom bioskopu u Rakovici, te u Kinoteci (što je zadovoljavajuće filmsko iskustvo) i u Domu Omladine Beograda koji je od najneudobnijeg beogradskog bioskopa avanzovao u ne-toliko-udoban beogradski bioskop. Dakle FEST je opušteno mogao da bude i u bioskopu Balkan gde su svojevremeno sedišta bila drvena klupa, podjednako udobna za dvosatno sedenje poput kamena sa šiljcima. Ipak, radujem se premijeri filma Ederlezi Rising Lazara Bodrože, a strip prikvel na četiri strane Ederlezi: Obožavanje možete već sada pročitati u februarskom broju Stripoteke.
