Drunk Stoned Brilliant Dead: The Story of the National Lampoon (2015) + A Futile and Stupid Gesture (2018)
Stekao sam utisak da DRUNK STONED BRILLIANT DEAD i A FUTILE AND STUPID GESTURE ne treba gledati jedan bez drugog, pogotovo ako nemate poznavanje američke komedije sedamdesetih.
Dokumentarac iz 2015. godine sam otkrio pred novogodišnje praznike i seo sam da ga pogledam, jer sam ono što bi ameri zvali “comedy nerd”. Ono što možete da saznate iz DRUNK STONED BRILLIANT DEAD je da se dvojac iza časopisa National Lampoon susreo na Harvardu, da su svojim magazinom direktno uticali na komediju u Americi sedamdesetih, da su imali uspešnu radio emisiju National Lampoon’s Radio Hour i nekolicinu albuma, te da su kasnije počeli da snimaju filmove od kojih su ANIMAL HOUSE i CADDYSHACK najznačajniji.
Oba filma se oslanjaju, na suštinski jednu te istu priču, o Dagu Kiniju (i delimično Henriju Birdu). Oba filma su nastala iz knjige po kojoj je nazvan igrani film (a čiji naslov je citat iz filma Animal House).
Pokušaću da vam ilustrujem Daga Kinija onako kako su ga predstavili u filmovima. On je bio hodajući one-liner (svaka rečenica koju izgovori je šala), evidentno nesiguran u sebe, tako da je sa prvim parama svoju depresiju lečio enormnim količinama kokaina. Koliko god kokaina da se vidi u oba filma, sve ukazuje na to da ga je bilo još više. Bio je evidentno šarmantan i imao je ludačku pokretačku energiju koju je rabio do maksimuma, što je i dovelo do nervnog sloma i pojačanja depresije. Dag Kini je primer depresivnog komičara, koji ne znamo. Svest o depresivnim komičarima se među ljudima pojačala tek smrću Robina Vilijamsa.
DRUNK STONED BRILLIANT DEAD je odličan uvid u sedamdesete, uticaj magazina i radijske emisije ekipe National Lampoon na stand-up scenu koja je nezaustavljivo rasla tih godina, popularnost komičara vezanih za Lampoon i koji su na kraju završili u emisiji SATURDAY NIGHT LIVE i na filmskom platnu – Čevija Čejsa, Gilde Radner, Džona Belušija i drugih.
Uvid je u seksualne slobode koje je seksualna revolucija donela sa sobom, kao i u rekreativno drogiranje koje je evidentno bilo više nego rekreativno. Lepo je videti lica ljudi koji su radili u magazinu, čuti njihove doživljaje i anegdote (i to hronološki). Međutim, National Lampoon je brend koji je upropašćen.
U filmu, koji je prepun činjenica, nikada ne zađemo u ono šta se desilo nakon smrti Daga Kinija (a desili su se sunovrat magazina i gomila snimljenih filmova od A do ŽNJ produkcije). Iz ovog filma imamo utisak da je National Lampoon umro sa Dagom. I to bi bilo OK, da podnaslov filma nije “The Story of the National Lampoon”. Takođe, smrt je jedina stvar koja nije kalendarsko-faktografsko nabrajanje. Tu po prvi put osetite emociju kakvu bi dokumentarni film ovakvog tipa trebalo da ima češće.
OCENA:
A FUTILE AND STUPID GESTURE je donekle isto to samo u formi igranog filma. Daga glumi sjajan, iako nenaviknutima izuzetno uvrnut, Vil Forte. Prva trećina filma se oslanja na upoznavanje, studiranje na Harvardu, prijateljstvo i biznis partnerstvo Daga i Henrija (koga igra Domnal Glison). Sve autore magazina i poznate komičare iz sedamdesetih glume sada aktuelni komičari. Ko prati komediju na velikom i malom ekranu prepoznaće svakog glumca. Problem nastaje u tome kada ne znate koga ti glumci glume, a od publike se očekuje da imaju to (pred)znanje.
Ovaj film je evidentno jeftinjak i rađen je punog srca, ali mu nedostaje emocionalnog naboja. Divna je ilustracija onoga što se dešava u dokumentarnom filmu, ali sam za sebe je prilično razvučena afera i to – sa lošim perikama. Najneverovatnija scena je kada Dag sedi sa Čevijem (Džoel Mekhejl) na Havajima i dobijaju paket kokaina spakovanog u teniske loptice. Neverovatna, ali istinita priča, jer se ipak radi o čoveku koji u filmu CADDYSHACK zapravo razvlači lajnu pravog koksa u jednoj sceni.
Kada se film A FUTILE AND STUPID GESTURE završi, poželite da ste gledali sve ovo u režiji nekog ko ume, a ko nije samo fan. Voleo bih da o Dagu Kiniju neko snimi film kakav je MAN ON THE MOON Miloša Formana, radije nego da ova dva filma budu jedini prikaz čoveka koji je toliko uticao na američku komediju.
OCENA:
