LOOKING: THE MOVIE je odličan, prilično emocionalan završetak druge najgej serije u univerzumu (da, VIL I GREJS su u vrhu i ne, ovo nisu jedine dve gej serije koje sam gledao). Takođe ga možete posmatrati i kao samostalan film bez problema, iako će vam možda faliti neko sitno objašnjenje vezano za glavne junake.

Atmosfera serije je preneta kako treba, puno razgovora i puno preispitivanja, a nije dosadno. Priča se ovog puta manje oslanja na samu lokaciju, što je glavni grad gej Amerike – San Francisko, a više na prekretnicu u životu glavnog junaka. Naravno da su nas častili scenom seksa, ali ko je gledao seriju već je navikao. Ipak, nije za nežne duše, iako lizanje anusa nikada nije lepše prikazano na filmu. Stvarno moram da pohvalim direktora fotografije, čak i u seriji je seks prikazao baš kako treba. Na granici da bude neprihvatljiv za ekran, daje utisak realnosti i prirodne, da se tako izrazim, koreografije.

Iako ceo ansambl glumi super, Džonatan Grof se ovog puta stvarno pokazao. Film se oslanja na unutrašnji nemir glavnog junaka i on to održava od početka do kraja. Njegov lom, jer je između dve vatre u ljubavnom pogledu, potpuno je uverljiv. Situacije se menjaju, ljudi se menjaju, ljubavi dolaze, odlaze, vraćaju se… LOOKING:THE MOVIE sasvim ispravno i tipično američki tvrdi da je prijateljstvo najvažnije, te da može biti neka vrsta porodice koja opstaje uprkos disfunkcionalnosti, čak i kada prava porodica zakaže kao podrška.

Saundtrek je super-gej i ne postoji skoro ništa što bih želeo da slušam na gajbi ili u “diskaću” osim, naravno, Britni Spirs za čiju pesmu se produkcija neočeivano otvorila.

Pod uslovom da vam ne smeta žvalavljenje bradatih ortaka i pomenutog anusa, te gej svadba, LOOKING: THE MOVIE vam može biti super potrošenih sat i po uz prilično dobru dramu i pokoju suzicu. Devojke u PMS-u će da lipšu ako gledaju ovo.

OCENA:

The post Looking: The Movie (2016) appeared first on Filmska bleja.

STIGO ĆALE je bolji nego što sam očekivao, ali i dalje prilično glup film. Iz sasvim realne situacije, u kojoj jedan tunjav čovek pokušava da bude dobar očuh, a kome dolazak mačo mužjaka biološkog oca dece potpuno kvari dugoročne planove, odlazimo u skoro nerealnu farsu koja se manifestuje totalnom destrukcijom i, odmah zatim, srećnim krajem.

U klasičnom sudaru dva svojevrsna kretena (koje igraju Vil Farel i Mark Volberg), svi su over-the-top. I scenaristi. I glumci. I taj što režira.

A taj je Šon Anders. Reditelj poznat po komedijama koje i nisu preterano smešne – SEX DRIVE i KAKO SE REŠITI ŠEFA 2. Međutim, Anders je režirao jednu od mojih omiljenih glupih komedija TATIN SIN. Anderse, opraštam ti ovo drugo.

Jedna od najvećih mana filma su loše upotrebljene snage fantastičnih stand-up komičara kakvi su Hanibal Bjures i Bil Bur, kao i nepotrebna kameo uloga Kobija Brajanta. S druge strane, sekvenca plesnog okršaja na pesmu LIKE A G6 je prosto presmešna, ali na nivou neprijatnosti. I generalno, nećete se preterano smejati naglas ako izaberete da pogledate ovaj film, ali je daleko od toga da nije smešan.

Prvi badi-badi film dvojca Ferel/Volberg OTHER GUYS je bio za nijansu bolji, jer je spoj ova dva glumca bio iznenađujuć. Ovaj drugi susret u STIGO ĆALE je, prosto rečeno, previše bučan i naivan da bi bio zapamćen.

OCENA:

The post Stigo ćale / Daddy’s Home (2015) appeared first on Filmska bleja.