Stigo ćale / Daddy’s Home (2015)
STIGO ĆALE je bolji nego što sam očekivao, ali i dalje prilično glup film. Iz sasvim realne situacije, u kojoj jedan tunjav čovek pokušava da bude dobar očuh, a kome dolazak mačo mužjaka biološkog oca dece potpuno kvari dugoročne planove, odlazimo u skoro nerealnu farsu koja se manifestuje totalnom destrukcijom i, odmah zatim, srećnim krajem.
U klasičnom sudaru dva svojevrsna kretena (koje igraju Vil Farel i Mark Volberg), svi su over-the-top. I scenaristi. I glumci. I taj što režira.
A taj je Šon Anders. Reditelj poznat po komedijama koje i nisu preterano smešne – SEX DRIVE i KAKO SE REŠITI ŠEFA 2. Međutim, Anders je režirao jednu od mojih omiljenih glupih komedija TATIN SIN. Anderse, opraštam ti ovo drugo.
Jedna od najvećih mana filma su loše upotrebljene snage fantastičnih stand-up komičara kakvi su Hanibal Bjures i Bil Bur, kao i nepotrebna kameo uloga Kobija Brajanta. S druge strane, sekvenca plesnog okršaja na pesmu LIKE A G6 je prosto presmešna, ali na nivou neprijatnosti. I generalno, nećete se preterano smejati naglas ako izaberete da pogledate ovaj film, ali je daleko od toga da nije smešan.
Prvi badi-badi film dvojca Ferel/Volberg OTHER GUYS je bio za nijansu bolji, jer je spoj ova dva glumca bio iznenađujuć. Ovaj drugi susret u STIGO ĆALE je, prosto rečeno, previše bučan i naivan da bi bio zapamćen.
OCENA: