Film BOEMSKA RAPSODIJA je prilično strejt depikcija najpopularnije faze grupe Kvin, one dok je Fredi Merkjuri bio živ. Meni je ovaj film bio izuzetno emotivno iskustvo, iako je prepun klišea i olako prelazi preko silnih godina i situacija u kojima se bend i njihov frontmen nalazio.

Zaista je istina ono što kažu da je Remi Malik fantastično izneo ulogu Fredija, mali stvarno grmi. Iako ih nikada nisam video na velikom platnu ranije, Gvilim Li, Ben Hardi i Džo Macelo su sjajni u ulogama preostalih članova grupe Kvin, izuzetna transformacija. U odnosu na Fredija, ostatak benda su običnjaci i to nekako dolazi do izražaja posebno danas kada grupa Kvin i dalje nekako funkcioniše. A Rami gura do maksimuma svoj talenat i to će mu se svakako isplatiti u daljoj karijeri.

Što se scenarija tiče, postoje silni romansirani delovi Fredijevog života. Detalji poput onog da je (zli) agent bio otpušten nakon nastupa na spektaklu LIVE AID, nikako pre. Takođe isti taj nesretnik je prodao fotke Fredija zagrljenog sa muškarcima i dao izjavu za žutu štampu, svakako nije pričao na televiziji kako je Fredi gej. No, određene slobode su sasvim normalne za film koji pretenduje da bude blokbaster, radije nego intimna filmska biografija.

Ipak nije sve toliko mlako, BOEMSKA RAPSODIJA ima droge, ima patuljaka, ima gej poljubaca. Umirao sam od smeha dok su muškarci u mom redu sklanjali poglede poput stidljivih snaša dok se Rami krlja sa ortakom. Bukvalno su stavljali ruke na oči, nežne pahuljice.

On gde se filmska ekipa stvarno pretrgla je finalni deo filma, rekreirani nastup grupe Queen na Vembliju povodom pomenutog LIVE AID koncerta. Koliko god digitalno to bilo, zaista je suludo što su se uopšte upuštali u ovako nešto. Nisam siguran da li da im čestitam, skinem kapu i poklonim se… ili da ih javno priupitam – “Zašto?!”, jer nisam siguran da je tako nešto bilo potrebno filmu, pogotovo u toj meri. Užasno su mi pomešana osećanja vezano za taj deo filma. Tu je nekako potpuni vrhunac emocije i može da vam se desi da pustite suzicu, ali je i dalje suludo pošto LIVE AID možete gledati na DVDu, pa čak i Jutjubu. Pravi Fredi je svakako bolji od glumca koji ga igra. A glumac kida. Vidite li koliko sam rastrzan?

Ako čekate da gledate film kod kuće na kompu, TVu ili tabletu, skoro 100% sam siguran da vam se BOEMSKA RAPSODIJA neće dopasti kao kada biste ga gledali u bioskopu. Za veliku ličnost i veliki bend, potrebno je i veliko platno.

OCENA:

The post Boemska rapsodija / Bohemian Rhapsody (2018) appeared first on Filmska bleja.

Čovek nekada ne može da pretpostavi na šta će neki film da liči čak i nakon nekoliko trejlera i objavljenog sinopsisa. Kada su govorili da je DŽUMANDŽI: DOBRODOŠLI U DŽUNGLU nastavak, a ne reboot filma DŽUMANDŽI, zaista su to i mislili. Voleo bih da vam otkrijem kako društvena igra (board game) postaje video igra, ali neću. Ali da, to je onaj DŽUMANDŽI koji je “pojeo” Alana Pariša (Robin Vilijams) i naterao ga da igra do kraja. Uzgred, gospodin Pariš dobija lep omaž u filmu.

DŽUMANDŽI: DOBRODOŠLI U DŽUNGLU je zabavna afera, najpre zato što se oslanja na činjenicu da su glavni akteri samo avatari nekim tinejdžerima skupljenim na bućkalo u podrumu škole. Ako pogledate film, shvatićete koliko je zabavno gledati Džeka Bleka koji izgovara rečenice lokalne kraljice instagrama. Takođe, ovo je najozbiljnija dramska uloga Dvejna “Stene” Džonsona i autopilot za standardno smešnog/iritantnog Kevina Harta. Karen Gilan je relativno neprimetna u takvoj postavi, ali onog trenutka kada dođe njeno vreme da zasija – to je spektakl.

Iako većinu vremena gledate ono što je u suštini holivudski visokobudžetni gejmplej, jer je ipak igrica u pitanju, klišei tih nekih Sega Mega, Nintendo i PS igrica su prilično zabavni. Svi sporedni likovi gličuju i ponavljaju svoje fraze, na primer. Negativac je izuzetno over-the-top negativan. Međutim, to ne smeta u datom kontekstu. Ono što smeta je što su s vremena na vreme svi žuti kao da imaju žuticu, što je do kolor korekcije pri, pretpostaviću, skidanju zelenog platna u pozadini. Neverovatno je da blokbaster film u 2017. godini ima takve probleme, ali eto.

Za koga je ovaj film? Za decu, mlađe tinejdžere i svakog starijeg ko bi da se nasmeje društvenom komentaru o otuđenosti mladih ljudi izazvanoj mobilnim telefonima i načinu na koji ih video igre spajaju. DŽUMANDŽI: DOBRODOŠLI U DŽUNGLU je i za onog ko bi da se zabavi, a da ne razmišlja. Takođe, za sve one koji imaju vlažne snove u kojima ih posećuje Nik Džonas.

OCENA:

The post Džumandži: Dobrodošli u džunglu / Jumanji: Welcome to the Jungle (2017) appeared first on Filmska bleja.

Da se razumemo, Milan Karadžić je kralj ošljara. On radi brzo, relativno efikasno i na kraju pruža delo koje ima komercijalnu vrednost više nego bilo šta drugo. Dakle ono što ne treba da očekujete od filma BISER BOJANE je bilo kakva umetnička forma. Priča je plitka i pitka, kasting je zanimljiv, režija je tu tek da bi imalo šta da se izmontira.

Radi se o, u startu, malo verovatnom spletu okolnosti gde mladi doktor Đorđe, stažista (Slaven Došlo) na prevaru dobija odmor i zatiče na kolima pismo i evre koji ga zovu na Adu Bojanu da sazna više o svom ocu, a čemu se njegova baka (Mira Banjac) protivi. U isto vreme njegov otac (Mima Karadžić) biva pušten iz zatvora u Trstu nakon odsluženja duge kazne. Na putu za Bojanu, Đorđe sreće Lolu (Vanja Nenadić) tako da film ima i element romantike. Postoji neka peripetija sa policijom i kriminalcima, ali to je toliko komplikovano za ovih par rečenica koje želim da vam pružim, da neću ni pokušati da vam objasnim. Uostalom ne bih ni da spojlujem. U svakom slučaju, priča je takva kakva jeste – zanimljiva prvih sat vremena i prilično dosadna od sredine ka kraju filma.

Što se tehnikalija tiče, skoro nisam gledao lošije izmontiran film. Loš ritam, pogrešna dinamika i, na moje zaprepašćenje, u nekoliko navrata primenjena push slide tranzicija, što celokupni doživljaj filma BISER BOJANE spušta na nivo YouTube vloga ili TV emisije. Kolor korekcija kao da ne postoji, pa lepi kadrovi morske obale ne dobijaju tu grandioznost koju bi trebalo da imaju, jer je ovo ipak velika reklama za Adu Bojanu.

Film bi izgledao za nijansu bolje da je nebo zapravo plavo i da pojedinim glumcima nije dozvoljeno da rade šta god žele (khm, Andrija Milošević). Da ne pričamo o tome da je Miri Banjac trebalo bolje objasniti šta tačno treba da radi. Starija muška ekipa Karadžić, Krstović, Nelević, koju bih ovom prilikom nazvao “Klub Veštačkih Zuba” ovoj dramediji donose možda čak i pretaranu ozbiljnost, jer su takođe prepušteni sami sebi kada je kreiranje likova u pitanju. Zapravo, Slaven i Vanja glume u romantičnoj dramediji, Andrija u komediji, a Mima u napetom trileru. Zar to nije pomalo neujednačeno? Glumci su dobri, a reditelj je, verovatno snimanjem u kratkom roku, doveo do toga da ne budu u svojoj punoj snazi.

Postoje glumice koje bih izdvojio kao bisere (heh) ovog filma. Najpre Vanja Nenadić, prvi put na filmu i toliko lepa da bih joj dozvolio da zameni Arianu Grande u mom imaginarnom sendviču sa Dženifer Lorens. Druga je Dubravka Drakić u ulozi tetke, koja koristi svoj šarm na najbolji mogući način. Napomenuo bih i kolika je omaška to što Slaven u ovom filmu nije skroz go, sad kada smo svi na to već navikli (pogledati PORED MENE ili PANAMA).

Moji prijatelji nisu ciljna grupa koja bi gledala BISER BOJANE, tako da preporuka stoji za sve željne lake domaće filmske zabave ili fanovima serije BUDVA NA PJENU OD MORA i sličnim Mima & Milan Karadžić poduhvatima.

OCENA:

The post Biser Bojane (2017) appeared first on Filmska bleja.