Možda se Francuzi ne bi složili sa mnom, ali meni je COMME UN CHEF izuzetno šarmantna komedija. Iako naivna u svojoj premisi, ima šmek američke komedije iz osamdesetih sa prijatnom notom klasične francuske komedije. Malo mi je smešno što se film reklamira kao nešto što su producirali producenti filma THE ARTIST, a koji su za taj film dobili Oskara. COMME UN CHEF ipak nije film tog kalibra.

Žan Reno se, za razliku od uloga u novijim ostvarenjima (POSETIOCI 3 ili onaj nesrećni ovogodišnji film gde glumi špijuna), jako dobro snašao i prilično je uverljiv kao vrhunski šef pred penzijom. Zabavno je i to što njegov lik ima svoj TV segment uživo jednom nedeljno kako bi se potcrtalo da je izuzetno poznat. Mišel Jun je šmirant i samim tim dosta lošiji, iako to ne kvari film već samo utiče na atmosferu.

Za jedan film koji se bavi tematikom pripreme hrane, neće vas ostaviti gladne nakon gledanja. Usput se ismeva molekularna i fusion kuhinja. Reditelj nije dozvolio da fokus bude na hrani već na međuljudskim odnosima, bilo da su u pitanju odnos korporacija – poznati kuvar, poznati kuvar – mladi kuvar, mladi kuvar – trudna devojka ili poznati kuvar – ćerka.

Možda COMME UN CHEF nije remek-delo francuske kinematografije ili samo komedije, ali je zabavan film za nedelju veče uz kokice.

OCENA:

The post Comme Un Chef / Le Chef (2012) appeared first on Filmska bleja.

Iako sam veliki poštovalac dela Aleksandra Petrovića, film DVOJE mi se nije svideo. I ne zato što ne prenosi emocije kako treba, pošto je to spot-on. Već zato što je zastareo.

Film je jako zanimljiv kao uvid u kraj pedesetih i početak šezdesetih. Više me je zanimalo da gledam Beograd u pozadini nego same aktere. Naravno, Beba Lončar je lepotica i ne dozvoljava da pogled bude skrajnut predugo. A Miha Baloh je sasvim adekvatan parnjak takvoj dami.

Kopija koju sam gledao je bila zvučno oštećena pa se sva ta originalna džez muzika nije čula većinu vremena. Možda je tišina ono što mi je smetalo. Na žalost, to ću saznati tek po gledanju bolje verzije.

Prva polovina filma DVOJE gde se izražava zaljubljenost i ritual zavođenja mladih ljudi tih godina mi je besprekoran. Zanimljivo je, ni danas devojke koje furaju dva momka paralelno nisu baš kul, očekivao bi čovek da bi šezdesetih takva cica bila proglašena za totalnu kurvaču. Valjda je brzina raskida sa prvim dečkom doprinela da se izvuče damski. I onda ljubav počinje da bledi. I zato što su to godine gde ljudi ne umeju da glume za filmsku traku baš najbolje, dolazi do nekog preglumljivanja i reditelj prilično gazi na tu “ne znam zašto sam još sa tobom ali ima da umremo zajedno” melanholiju. Razni ljudi se udaljavaju zbog različitih razloga i na različite načine, ovo je samo jedan model. Deluje isprazno i počinje da se vuče, čak i za film od svega 80 i kusur minuta.

Takođe zastareo princip, najpre zato što nove generacije reditelja ne razmišljaju na taj način, je onaj gde njih dvoje stoje na nadvožnjaku i gledaju kako ispod prolazi voz, a to simbolizuje (iako blatantno) činjenicu da je njihovoj vezi “prošao voz”. Ta, da kažem, naivnost mladog filmadžije je danas pomalo smešna, iako svakako na mestu. Na kraju bih mu dao dve kofice, kao i uvek, prema svom odnosu sa filmom, iako ga drugi zasipaju četvorkama i peticama. Sačekaću da se jednog dana pojavi remasterizovana kopija u 4K kako i dolikuje, kako kažu da će i biti. Možda DVOJE onda ostave bolji utisak na mene. Za sad ovako.

OCENA:

The post Dvoje / And Love Has Vanished (1961) appeared first on Filmska bleja.