Znate ono kad vas naslov nimalo ne privlači? Prosto, MAJČI je bio zalepljen za prethodni i nekako je bilo glupo ne dati mu šansu. A da sam ga propustio ne bih ni znao da sam propustio mnogo. Ovo je studentski film kojeg jedino odaje nedostatak kolor korekcije, a vredi mnogo više nego neki dugometražni dokumentarci koji zapravo imaju budžet.

Prvi kadar je upravo ovaj koji vidite na pratećoj fotografiji. Majka i sin razgovaraju… o seksu. I već u startu shvatite da je gospođa Pavlović vrcava osoba velikog duha. Sin je, napomenuću, reditelj Josip Lukić. Bioskopska sala se orila smehom publike. Kada majka sedi sa prijateljicom i komentarišu lezbejske porniće ili scena u kojoj sin igra sa majkom uz Čolu ili zajedno šacuju ribe u gradu – pa to je divno! Lukiću odlično leži majklmurovski pristup temama u kojima može da se identifikuje, ne plaši se mračnih tajni porodice koje mogu da isplivaju u intimnim razgovorima i verujem da mu je kreiranje ovakvog filma više od psiho-terapije. Takođe, humer je na njegovoj strani.

Čak i kada se MAJČI dotakne izuzetno teških tema kakvo je brutalno nasilje u porodici ili smrt voljenih, svesni ste svih emocija aktera, ali keva prosto razbije teške teme šarmom i sve što sam želeo na kraju je da ih oboje zagrlim. Imao sam priliku da zagrlim Josipa, ali mislim da bi bilo jako čudno da iskočim iz publike i prigrlim gosta iz Hrvatske, možda bi se uplašio pa bi primenio majgeri ili slično. Šalu na stranu, svakako mi je žao što se nismo upoznali, ali evo, ako bude video ovo nek prenese svojoj mami pozdrave iz Beograda.

Radujem se njegovom sledećem filmu koji je, ako nas nije lagao, dokumentarac o njegovoj sestri. I nadam se da će, kada završi sa familijom, postati neka vrsta Kevina Smita hrvatskog filma, tako da očekujem film a la CLERKS u bliskoj budućnosti.

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE, LOVETOVI, MAČKA

The post Majči / Momsy (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Kratki dokumentarac LAVETOVI je, pretpostavljam, hteo da se pozabavi web-cam modelima na poslu i van njega. Iz filma smo saznali, prilično detaljno, da Ema ima prelep čmarić (ovo su njene reči, uz prigodnu ilustraciju u detalju preko celog ekrana) i da Edi, njen suprug, ima veliki kurac (takođe njene reči i takođe eksplicitno prikazano). Jedna gospođa novinarka je za vreme ovih scena huktala i puftala i zaklanjala sebi oči rukama. He he.

Na osnovu filma možemo da zaključimo da ovo dvoje imaju pornografski web-cam šou, došli su iz Amerike u Hrvatsku, imaju tri psa – kako kažu, troje dece. Kada nisu ispred kamere zarađujući novac, leže u krevetu u drugoj sobi i kuju poslovne planove (nastupe u klubu) ili tek tako bleje sa kerovima. Da li sam pomenuo da Edi i Ema imaju fristajl o sisanju jaja, da bi odmah zatim Edi zapravo tea-bagovao svoju suprugu? Povremeno imaju čarke, kakve ima svaki par koji je u dugogodišnjoj vezi. To je to. Odjavna špica.

Nedovoljno Igore Bežinoviću, nedovoljno. Film se čini zbrzan, bez jasne poente. Ako je trebalo da doživimo jedan dan u životu ovog zanimljivog para, ne oseća se iskrenost i koncept je samim tim fejkovanje do dobitka finalnog produkta. Da li je webcamming ok ili nije? Da li je njima ok? Zašto to rade?

Ono što nismo saznali iz filma, saznali smo iz Q&A posle projekcije, a realno je trebalo da bude u filmu – Ema sklanja bolesne lutalice sa ulice leči ih i udomljava, svakodnevni seks pred kamerama ne utiče na njihovu intimu, izuzetno su prijatni ljudi i Edi je Emi bio prvi, dok je ona sa 19 godina po njegovim rečima imala lice porno glumice, a po njenim bila riba sa šanka koja svima pokazuje sisice i govori da će kad poraste da bude sponzoruša. Dakle LAVETOVI koje smo videli uživo su daleko zanimljiviji. Jebiga.  

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE, MAJČI,MAČKA

The post Lavetovi / The Lovetts (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Naravno da i ptice na grani znaju da su mi mačke bića draža od ljudi, te da se visoko rangiraju u polju mog interesovanja, baš kao i strip. Zato sam pohitao u KC Vlada Divljan da pogledam film MAČKA o istanbulskim uličnim mačkama. Podeljen u segmente, film opisuje nekoliko potpuno različitih mačaka o kojima usput pričaju ljudi koji o njima brinu.

Može biti da je film predug onima koji nisu ljubitelji mačaka, čak je i meni desetak minuta filma bio višak. Ipak, ovaj dokumentarac je, kada prati mačke, bolje snimljen nego pojedini holivudski filmovi u kojima su životinje glavni junaci. A odnos mačaka različitih karaktera i njihovih, tako da se izrazim, hranitelja je izuzetno emocionalan. I u filmu to kažu, a stara je izreka – ko ne voli životinje, ne voli ni ljude.

Ne smem da zaboravim da napomenem da je jedna od glavnih uloga u filmu i sam Istanbul. Prelepo snimljeni kadrovi su tu da posluže kao intermeco u prelasku s mačke na mačku. I ako shvatam sentiment, ne mogu da ne napomenem da je takav pristup repetativan i ne ide u korist samoj naraciji. Siguran sam da je to moglo mudrije da se reši, ali MAČKA je završen film, autori su evidentno zadovoljni, a na kraju krajeva zadovoljan sam i ja kao deo publike.

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE, MAJČI, LAVETOVI

The post Mačka / Kedi (2016) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Festival BELDOCS je ove godine u Sava Centru otvorio film POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE koji je na mene ostavio najjači utisak od svih ovogodišnjih filmova – i šire, najpre zato što se film bavi prvenstveno stripom, a zatim i sudbinom strip autora. No, pođimo od početka.

Aleksandar Zograf, naš čuveni strip autor, često obilazi buvljake gde pronalazi magazine, pisma i razglednice koji ga inspirišu da pravi stripove o njegovom razmišljanju na račun onoga što je pronašao. I taj strip pronalazi publiku u čitaocima časopisa Vreme. Bilo koja od tih njegovih priča može da se ekranizuje na isti ovaj način i da bude podjednako uzbudljivo i emocionalno, ali potraga za strip autorom iz četrdesetih je ipak nešto što je najlogičnije u ovom slučaju.

POSLEDNJA AVANTURA KAKTUS BATE je u isti mah priča o Zografu, zatim o bizarnom diznijevskom stripu Kaktus Bata, te o njegovom autoru Veljku Kockaru kome se u drugom svetskom ratu gubi svaki trag. Kako ne bismo bili uskraćeni za opis Veljkovog života, prisutne su igrane sekvence u kojima Kockara igra Milutin Milošević. Takođe, stripovi “ožive” u 3D animaciji, pogotovo Kaktus Bata koji prati Zografa i čak mu u jednoj sceni pomogne da pronađe istorijske dokumente.

Film me je ostavio žudeći za još, međutim u sat vremena su zaista sve teme (Zografove karijere, predratnog i ratnog stripa, posledica rata, kao i odnos društva prema autorima stripa) ispraćene i odgovoreno je na sva pitanja. Možda neko nema moj entuzijazam za ovu temu poput mene, ali bi trebalo da se složimo da je ovo i idejno i tehnički sjajno urađen film. Ono što bih definitivno voleo da vidim je nastavak, možda čak i trilogiju Zografovih takoreći detektivskih avantura. On poseduje materijal, na filmadžijama je da delaju!

OCENA:

Pogledajte i druge preglede filmova sa festivala BELDOCS 2018 – MAJČI, LAVETOVI, MAČKA

The post Poslednja avantura Kaktus Bate / Who Framed Kaktus Kid? (2018) – BELDOCS 2018 appeared first on Filmska bleja.

Ovaj dokumentarni film je rađen za TV, ali je pronašao put od festivala do festivala da bi kod nas završio u distribuciji kuće Cineplexx (inače lanca bioskopa). Bogatstvo produkcije i kratko trajanje filma ĆIĆOLINA: KUMA OD SKANDALA omogućavaju pitak doživljaj, koji na žalost ostavlja utisak izuzetno izglačane reportaže od skoro sat vremena.

Naravno, igra se na nostalgiju i šarm Ćićoline koji je zaista vredan pomena. Ona je jako harizmatična i to koristi protiv vas. Lako će vas ubediti da je biti go najlepša i najprirodnija stvar, te ako ne pazite jednog dana ćete se samo osvestiti gologuzi na biciklu u krugu oko Ade ili u šetnji po nadvožnjaku dok zadižete suknjicu kako biste zbunili nesrećne vozače na autoputu ispod.

Šalu na stranu, osetno je da sat vremena nije dovoljno da objasni publici kompleksnost, ironično, prilično jednostavne osobe koja je Ćićolina. TV format bi bio manje osetan da sagovornici nisu klasični talking heads sa šarenim mrdajućim disko grafikom na kojoj su potpisana imena. Film ne igra preterano na emocije, čak i kada se Ćićolina rasplače u kadru. To vas prosto ne dodiruje previše, jer je već sledeći kadar neki insert iz filma ili stripa gde je gola i grli plišanog medu. Cela stvar oko njenog političkog angažovanja je smehotresna, ali nije nesuvisla. Na kraju krajeva, svet se zaista deli na dobe i loše Ćiće, kako Ćićolina naziva svoje fanove.

Sve u svemu, ovo je dobar početak za istraživanje Ilone Staler zvane Ćićolina, ali ćete verovatno poželeti da zagrebete više i izguglate još, skinete neke torente prastarih itelijanskih erotskih ili porno filmova, te posetite njen sajt gde piše da ukoliko kupite neki od diskova ili majica ili knjiga, dobijate posvetu i poljubac – a ako ste u Rimu, u zavisnosti od njenih obaveza, kupljeni predmet će vam rado doneti sama i slikati selfie za uspomenu. Ja sam, kao dobar Ćićo, autogram i fotku dobio – a vi vidite.

OCENA:

Ako želite da pročitate više i o drugom filmu kog sam gledao na festivalu BELDOCS 2017, evo linka – VENERA

The post Ćićolina: Kuma od skandala / La Cicciolina. Godmother of Scandal (2016) – BELDOCS 2017 appeared first on Filmska bleja.

Ja znam da često imam taj “ova glumica je strava riba i zamišljam je golu” mizogini stav u svojim pisanijima, ali film VENERA me udara tačno u nerv za mizoginiju. Najpre prema rediteljkama. Dakle, ideja je da naprave kasting za film u kome bi vizualizovale nade, frustracije, oduševljenje seksom kod mladih devojaka. Prvi korak je bio da dovedu mlade devojke da im se otvore pa da od toga prave neku umetnost. Na kraju – sam kasting je postao umetnost. Da, moguće je napraviti film sa kamerom ili dve u beloj sobi sa parketom i jednom stolicom.

Dvadesetak devojaka se zaista otvara i dele sa nama svoja iskustva, uredno vođene evidencije o ljudima sa kojima su spavali, objašnjenje emocija i fantazija, kao i odnos prema svom telu i načinu na koji ih drugi sagledaju. Super koncept koji sjajno funkcioniše. Osetite sve. Vidite im na licima sve. I, uglavnom, nije dosadno. Rediteljke daju prostora i film diše.

Međutim, siguran sam da ima mnogo više i drugačijih stvari da se kaže. Nama Srbima su Šveđanke uvek bile seksi plave cice sa letovanja u Hrvatskoj ili pohotni vlažni san iz seksi filmova. Elem, Šveđanke su gabori. Barem ove u filmu. Iako nam objašnjavaju kako se ne treba stideti svog tela, one su svesne da su gabori i to je deo naracije. Ono što ne mogu ili ne želim da shvatim su dlake ispod pazuha. Bio sam u Švedskoj, upoznao sam devojke, nisu sve ovakve. Jedna drugarica je imala taj trip “od sutra ne brijem pazuh, zašto bih se uređivala za muške svinje”, ali sam joj rekao kako i sam brijem pazuh i to ne iz estetskih razloga već higijenskih, prosto – da ne bih smrdeo. I složila se da je žbun loša ideja.

Ha, žbun! Tako Šveđanke nazivaju svoje vagine. I da, sve devojke u filmu VENERA imaju žbun. Opet, tvrdim da nisu sve takve, ali u ovom filmu apsolutno jesu. Neke devojke su lezbejke, neke imaju pirsinge u nosu, jedna je ošišana na lonče i do kraja filma sve se skinu gole da pokažu sebe ne samo emocionalno nego i fizički. I jeste, svaka je lepa na svoj način kada se sve sabere. Neke su, iznenađujuće za ovaj film, lepše (ili zgodnije) od drugih. Bez obzira na to, imam utisak da su rediteljke tražile devojke samo u jednom kvartu. U nekoj stokholmskoj Savamali. Samo urbane devojke iz različitih andergraund supkultura, ali svakako alternativne u svom izgledu. Nema devojaka druge boje kože do bele, nema devojaka koje su domaćićkog ili ruralnijeg tipa. Ja tu vidim malo snobizma i malo lenjosti. Mislim, stotinu devojaka je prošlo ispred kamere i film je sniman 4 godine. Rekao bi čovek da će sagovornice biti baš različite.

Kada se sve sabere, dobijate jednu švedsku Frankenštajnovu mladu, sa svim nesigurnostima, statistikama, željama i ambicijama vezanim za seks. I ta čudna devojka, sa glavom u oblacima problema oblači se kao tetka, pije alkohol iz tegle, nosi ravnu obuću, ima pirsing u nosu i verovatno izlazi u neki stokholmski KC Grad.

Iako sam siguran da prosečna Srpkinja može da se pronađe u pričama, određeni elementi su zaista egzotični i čini se da prave blokadu gde bi upoređivanje postalo puko posmatranje, poput onog u muzeju savremene umetnosti (u našem slučaju, jednom, kada ga otvore). Meni je većina priča nešto o čemu sam već slušao i o čemu sam već razgovarao. Svestan sam da nisu svi ljudi otvoreni za takve razgovore. Možda je i do mojih godina. Ipak, ovaj film bih obavezno puštao srednjoškolcima. Ako ništa drugo, mislim da može pozitivno da utiče na samopouzdanje mlađih devojaka, a muškarci mogu i da nauče neke stvari. Na mene VENERA prosto ne deluje onako kako je zamišljeno.

OCENA:

Pročitajte i o drugom filmu kog sam gledao na festivalu BELDOCS 2017 – ĆIĆOLINA: KUMA OD SKANDALA

The post Venera / Venus (2016) – BELDOCS 2017 appeared first on Filmska bleja.

U startu nisam znao šta mogu da očekujem od filma RUSKI DETLIĆ, jer sve što sam čuo o filmu je da je tema ukrajinski umetnik koji pokušava da dokuči neku teoriju zavere o Černobilju. Poziv na film sam dobio od ljubaznih ljudi iz Beldocsa koji su napravili specijalnu projekciju za tviteraše.

Iako je pomenuti umetnik bleskast i naludičav, njegova teorija o vezi Černobilja i spleta antena nazvanih “ruski detlić” čak i ne zvuči neverovatno. Baš kao i svaka teorija zavere. A da ludilo bude veće, reditelj je Amerikanac Čed Grasija. A Čed se igra sa humorom i apsurdom, vrlo je kreativan u celokupnom procesu. U svakom slučaju, bilo je zanimljivo iskustvo gledati ovaj film.

Kraj mi se ne dopada, mislim da kvari celu žvaku o zaveri, ali mogu da zamislim evropske ili ukrajinske fondove koji daju keš za ovaj film na osnovu trenutne situacije u Ukrajini 2014, opisane u poslednjem činu. Uostalom, to je bila dobra investicija s obzirom da je film dobio nagradu žirija na Sandensu. Može meni da se ne sviđa uplitanje otcepljenja Krima u vintidž temu Černobilja, ali je zanimljiva informacija da je direktor fotografije zapravo bio ranjen na ukrajinskim protestima 2014, tako što ga je pogodio snajper (koji je i ubio dvoje ljudi pored njega).

Ukoliko odlučite da odete na Beldocs i pogledate film RUSKI DETLIĆ, moći ćete da se sretnete i sa režiserom i sa gospodinom umetnikom. Meni je to prajsles.

OCENA:

The post Ruski detlić / The Russian Woodpecker (2015) – BELDOCS 2016 appeared first on Filmska bleja.