Nisam polagao prevelike nade u ovaj film koji prosto ima zlu sreću od početka snimanja pa do današnje premijere. SOLO je dinamičan i uzbudljiv, drži vas zainteresovane čak dva sata i dvadeset minuta. Ipak, nema dovoljno humora, a u momentima sebe shvata previše ozbiljno što ga čini mlakim filmom i evidentno je da su za to podjednako krivi scenaristi, otac i sin Kazdan, kao i reditelj Ron Hauard. Šteta.

Svi se verovatno pitate kakav je Alden Erenrajh kao Han Solo. Drugačiji. Okej. Nije Harison Ford. Šarmantan, ali bez ikakvog saznanja o komediji. Trudi se. Međutim, nije mu lako. Oko njega svi glume, onako, ozbiljno! I Vudi Harelson i Donald Glover i ortak obučen u ćebe što glumi Čubaku. Tu malo dolazi do disbalansa. Dijalozi su napisani za Harisona Forda, ali su drugačije izneti. Takođe, svi pominju ribu koja daje glas droidu L3, ali na mene taj lik nije ostavio utisak, mada jeste pomalo smešno što robot feminista biva zaljubljen u čoveka i spremno vodi svojevrsnu revoluciju kada mu se da prilika.

Posvetio bih poseban pasus Emiliji Klark, jer i ako kažu da je dosadna Engleskinja, ona je ipak neko ko ima jaku fotogeničnost i filmsku prisutnost. Ima par krupnjaka gde upečatljivo menja emocije, a jako ju je lepo gledati u lice. Emilija, dobrodošla u moj imaginarni porno sendvič sa Arijanom Grande i Dženifer Lorens. Ima mesta, ako gosti nisu besni – sendvič nije tesan.

SOLO je umereniji STAR WARS spektakl, ima atmosferu američkih avantura iz 80tih. Svaka pohvala za vanzemaljce iz Creature Shopa Džima Hensona, lepo je videti praktične efekte u odnosu na CGI. S tim što na CGI nemam zamerku. SOLO ima sjajnu trku kolima, upoznavanje Čuija i Hana je zabavno, otmica voza i još par scena stvarno izgledaju super. Direktor fotografije je odličan, ako izuzmemo kolor korekciju koja je previše tamna (pogotovo u 3D verziji). Dramaturški, film pati od previše preokreta, nekoliko glupih rešenja (tipa kako je Solo dobio ime) i nedostatka nečega što će da me natera da brinem za junake na platnu. Da zlo bude veće, dva najzanimljivija sporedna junaka tako brzo zaginu da sam bio u kratkotrajnom šoku, koji nije ona vrsta šoka kakvu je Hauard želeo da izazove.

SOLO je nerafinisani fan servis koji funkcionište tako što platite misterioznu kutiju, a kada je otvorite ne dobijete ništa posebno. Nekoliko pojavljivanja glumaca/likova koji vam malo znače, poneko pominjanje poznatih likova, istoriju junaka na kog smo navikli i na čije novo lice nismo navikli još. Pritom, iz nekog razloga, oseća se nastavak u vazduhu. I ponovo – šteta.

OCENA:

The post Solo: Star Wars priča / Solo: A Star Wars Story (2018) appeared first on Filmska bleja.

Bio sam na fan premijeri dan pre regularne premijere i svi koji su napustili salu su bili zatečeni i oduševljeni. Međutim, evo sad gledam reakcije nekih prijatelja na fejsbuku i čini se da loše reaguju na određene elemente.

Evo zašto mi se film sviđa: ovo je ultimativni fan film. Ukoliko ste muškarac kao i ja, ovaj film vas nežno uhvati za intiman predeo i odradi vas kao Trejsi Lords u onom svoj jedinom legalnom porniću za američko tržište. Ima ozbiljnu svemirsku “Otpisani” priču. Ima ozbiljnu režiju (čovek je pravio set od 360 stepeni, tako da kamera može da snima gde god da se okrene). Ima likove koje svi volimo i dobro znamo (tipa Dart Vejder i njegovo paljenje svetlosne sablje u svetu gde džedaji više ne postoje). Ima neviđeni jebeni kraj.

Evo zašto film može da vam se ne svidi ako niste hardkor Star Wars fan: ovo je film koji vas baca u priču bez objašnjenja. Upoznamo se sa glavnom junjakinjom u prvih 15 minuta filma i ide se dalje bez stajanja i telefoniranja. Ako niste fan Star Warsa, kraj vas pomalo izneveri.

Šta mi se nije svidelo u filmu: muzika. Majkl Đakino je uradio muziku najbolje što je mogao. On je izuzetno talentovan kompozitor, samo nije Džon Vilijams. Čuje se da se iscimao, koristi elemente i harmonije originalnih kompozicija, ali ne komplikuje. Čar Vilijamsovih kompozicija su, da ih tako nazovem, komplikacije u orkestraciji.

Šta se nije svidelo mojim prijateljima: glavni glumci. Ova mala pirgava, zubata što glumi Džin Erso je nesretan izbor za bilo šta, ali ovde po meni sasvim funkcioniše. Malo mi je manje prijao Dijego Luna, ali na njega se neki moji drugari baš gade. Mislim da je više do stava i načina izgovora engleskog jezika, nego do glume.

U svakom slučaju, meni je ovo savršen film za završetak filmske godine i stvarno sam uživao u svakom trenutku.

The post Rogue One: A Star Wars Story appeared first on Filmska bleja.

Sjajno. STAR WARS: BUĐENJE SILE je perfektan miks starog i novog. Iako je evidentno namenjen novim generacijama koje nikada nisu gledale ni jednu tzv. epizodu filmskog serijala STAR WARS. Klincima, kojima je ovo prvi susret sa dalekom, dalekom galaksijom, vrlo je upečatljiv.

Ono što ovaj film razlikuje od drugih epizoda je dinamika. Toliko je brz, da publiku ostavlja zadihanu. Mislim da je to dobra stvar, jer onda nemate vremena da razmišljate o tome da li je nešto dobro ili loše. Priča vas vozi i novi likovi vam drže pažnju. Tu se skida kapa Džej Džej Abramsu, reditelju koji je inače poznat po tome da mu filmovima fali suština, ali ne i flerovi. Ovog puta se pokazao prilično dobro. Mada ću moći bolje da procenim na neko treće-četvrto gledanje.

Naravno svi pričaju o Kajlo Renu kao nekoj novoj verziji Darta Vejdera, ali se ispostavilo da on to nije. Kajlo Ren je pička! I kao klasičan paćenik koji tlači slabije, on je u stvari idealan negativac, jer je lako prepoznatljiv i zasigurno imate nekog takvog u svom kraju, gradu ili, u krajnjoj liniji, skupštini.

Mnogi fanovi originalne trilogije će da negoduju. To je sasvim očekivano. STAR WARS: BUĐENJE SILE ima recikliran zaplet vezan za džinovsku veštačku planetu koja je zapravo džinovski laser (zamišljam kako ovo izgovara Dr. Evil!), ali isto tako ima emocionalnu scenu za koju ne može da se kaže da je očekivana. Vrlo emocionalnu. Ako izuzmemo tu konkretnu scenu, najveći problem filma su, u stvari, likovi preneti iz prethodnih nastavaka. Pomalo nasilno insistiranje na nostalgiji je Diznijev marketinški potez i negde funkcioniše na emocionalnom nivou, a negde ne.

Postoji još jedna pomalo loša stvar vezana za film. Džon Vilijams je uradio muziku, što je sasvim očekivano i nezamislivo je da bude drugačije. Ipak, zato što je radio muziku za film koji nije dovršen u datom trenutku, finalni produkt je osrednjeg kvaliteta. Nemojte pogrešno da me razumete, čak i takav, za tri aršina je bolji od drugih, sličnih namenskih kompozicija za film.

Kada se sve sabere, ovaj film je učinio kinematografsku 2015. godinu mnogo boljom. Sada samo preostaje da vidimo šta se krije iza naslova ROGUE ONE: A STAR WARS STORY i kuda će nas odvesti ova nova trilogija.

OCENA:

The post Star Wars: Buđenje sile / Star Wars: The Force Awakens (2015) appeared first on Filmska bleja.