Solo: Star Wars priča / Solo: A Star Wars Story (2018)
Nisam polagao prevelike nade u ovaj film koji prosto ima zlu sreću od početka snimanja pa do današnje premijere. SOLO je dinamičan i uzbudljiv, drži vas zainteresovane čak dva sata i dvadeset minuta. Ipak, nema dovoljno humora, a u momentima sebe shvata previše ozbiljno što ga čini mlakim filmom i evidentno je da su za to podjednako krivi scenaristi, otac i sin Kazdan, kao i reditelj Ron Hauard. Šteta.
Svi se verovatno pitate kakav je Alden Erenrajh kao Han Solo. Drugačiji. Okej. Nije Harison Ford. Šarmantan, ali bez ikakvog saznanja o komediji. Trudi se. Međutim, nije mu lako. Oko njega svi glume, onako, ozbiljno! I Vudi Harelson i Donald Glover i ortak obučen u ćebe što glumi Čubaku. Tu malo dolazi do disbalansa. Dijalozi su napisani za Harisona Forda, ali su drugačije izneti. Takođe, svi pominju ribu koja daje glas droidu L3, ali na mene taj lik nije ostavio utisak, mada jeste pomalo smešno što robot feminista biva zaljubljen u čoveka i spremno vodi svojevrsnu revoluciju kada mu se da prilika.
Posvetio bih poseban pasus Emiliji Klark, jer i ako kažu da je dosadna Engleskinja, ona je ipak neko ko ima jaku fotogeničnost i filmsku prisutnost. Ima par krupnjaka gde upečatljivo menja emocije, a jako ju je lepo gledati u lice. Emilija, dobrodošla u moj imaginarni porno sendvič sa Arijanom Grande i Dženifer Lorens. Ima mesta, ako gosti nisu besni – sendvič nije tesan.
SOLO je umereniji STAR WARS spektakl, ima atmosferu američkih avantura iz 80tih. Svaka pohvala za vanzemaljce iz Creature Shopa Džima Hensona, lepo je videti praktične efekte u odnosu na CGI. S tim što na CGI nemam zamerku. SOLO ima sjajnu trku kolima, upoznavanje Čuija i Hana je zabavno, otmica voza i još par scena stvarno izgledaju super. Direktor fotografije je odličan, ako izuzmemo kolor korekciju koja je previše tamna (pogotovo u 3D verziji). Dramaturški, film pati od previše preokreta, nekoliko glupih rešenja (tipa kako je Solo dobio ime) i nedostatka nečega što će da me natera da brinem za junake na platnu. Da zlo bude veće, dva najzanimljivija sporedna junaka tako brzo zaginu da sam bio u kratkotrajnom šoku, koji nije ona vrsta šoka kakvu je Hauard želeo da izazove.
SOLO je nerafinisani fan servis koji funkcionište tako što platite misterioznu kutiju, a kada je otvorite ne dobijete ništa posebno. Nekoliko pojavljivanja glumaca/likova koji vam malo znače, poneko pominjanje poznatih likova, istoriju junaka na kog smo navikli i na čije novo lice nismo navikli još. Pritom, iz nekog razloga, oseća se nastavak u vazduhu. I ponovo – šteta.
OCENA:
