Allan Quatermain and the Lost City of Gold

Ništa vezano za ovaj film nije dobro. Trebalo je da znam nakon što je prva pretnja istrčala iz šume – crnci sa gaćama preko glave. Od tog trenutka sve kreće nizbrdo poput Šeron Stoun kada upadne u pećinu punu mrtvaka, slepih miševa, zmija i Mapeta. Od pomenutih, samo su zmije i Mapeti navodno smrtonosni, ali nije to ništa što sekirče nesrećnog Džejmsa Erla Džounsa ne može da sredi. Jadan Džejms, ponestalo mu Star Wars nastavaka pa je morao u OVO. S druge strane lik Alana Kvatermejna koga glumi uvek divni Ričard Čemberlejn, potpuni je imbecil. On ubije crnce sa gaćama na glavi, ubije svetog lava, ubije koga stigne potpuno bez razloga i na kraju ne samo da izvuče živu glavu, nego i spasi svog retardiranog brata manekena, koji je neobjašnjivo preživeo i zmije i Mapete i crnce sa gaćama preko glave da bi dočekao svog prljavog, sjebanog brata i njegovu grupu pratilaca raširenih ruku i nasmejan uz pitanje otkud vi ovde. Da, zaista otkud. Pogotovu Indijac koji uspeva da me od sat i po vremena filma iziritira sat i dvadesetpet minuta. I koja je njegova kazna za to? Bace ga u fontanu na kraju filma i svi mu se smeju. Hahaha. Ne. O razrešenju filma i topljenju kupole neću da pričam mislićete da lažem. Jezivo iskustvo ovaj film, jezivo.