The Hateful Eight

Ovo definitivno nije moj omiljeni Tarantinov film, ali sam bio spreman da mi se ne dopadne. Osim što mislim da je zaista predug, ipak mi se svideo. Dijalog je carski, kasting je prilično dobar, obrti su okej. Drugačiji je nego njegovi ostali filmovi jer je zaglavljan na dve lokacije – u diližansi i u Mininoj Pozamanteriji, te deluje pozorišno i relativno je svedeno. Taj veliki format (70mm) u kome je sniman film fantastično deluje u eksterijeru, dok unutra genijalnost širokog kadra ispliva tu i tamo. Kada kažem “svedeno” to se odnosi na sve osim na galone krvi, špageta i mlevenog mesa iskorišćenih u drugoj polovini filma. Kao i svaki Tarantinov film, svaki kadar je omaž nečemu – samo treba znati čemu. Ja sam u većini slučajeva potpuno slep za njegove vizualne ispade, ali nas nekoliko je uspelo da nabroji bar desetak scena koje podsećaju na scene drugih američkih, japanskih i italijanskih filmova.