Smrt u Sarajevu / Death in Sarajevo (2016)

Mogao bih naširoko da pričam o ovom filmu, jer se nas šestoro zadržalo u kafiću nakon projekcije dobra dva sata disecirajući ovo kinematografsko delo. Sve u svemu, fantastično režiran film sjajnog ritma i tempa. Sve fino teče, gradi tenziju i nije dosadno ni u jednom trenutku. Ideološki, postoje scene koje bi mogle da povrede prosečnog srpskog posetioca bioskopa. Na sreću, ovakve filmove prosečni srpski posetioci bioskopa ne posećuju u velikom broju. Danis Tanović i u ovom filmu balansira na žiletu u isto vreme žonglirajući pričom o hotelu koji se raspada iznutra, ljudima koji se raspadaju u njemu i, (ne)iznenađujuće, atentatom na austro-ugarskog cara Franca Ferdinanda. Naravno, iz sadašnje perspektive. Ovaj film vam daje materijal za razmišljanje, budi u vama malog nacionalistu ili pak totalnog liberala i na kraju vam ipak ne daje maltene ništa. U tri minuta se celokupna tenzija razreši i u stilu prosečnog evropskog arthaus filma nove generacije – ostanete zureći u ekran na glas razmišljajući “Šta mi je ovo trebalo?”