Megalodon: Predator iz dalekih dubina / The Meg (2018)
Ajao. Grdno sam želeo da THE MEG, sa suludim prevodom naslova MEGALODON: PREDATOR IZ DALEKIH DUBINA, bude jedan od onih bisera Džejsona Stejtama kojima se uvek vraćate, poput filmova CRANK ili TRANSPORTER. Na moju duboku žalost, to ovog puta nije slučaj.
Okolnosti su dovele do toga da sam film gledao u bioskopu, ali ne u Beogradu (gde živim i radim), već u Gračanici – na Kosovu. U Domu kulture sam se našao poslom (Škola filmske magije 4! Idemo dalje i idemo jako!), ali nisam odoleo da pogledam MEGALODON pošto je postojala realna šansa da me neće dočekati u bioskopima kada se vratim.
Ovo je film koji retko kad zastane da predahne između silnih zaranjanja i podvodnih eksplozija, jurnjava i vratolomija. Zvuči zabavno, ali dramaturški je toliko loše da vam akcija, zbog koje ste na kraju krajeva i došli, presedne! Jednostavno rečeno američkom frazom, ovo je klasična take-the-money-and-run situacija. Producenti su uzeli lovu od Kineza da naprave film koji ima (najpre u Kini) popularnog zapadnjačkog glumca – pomenutog Stejtama – zatim, nekolicinu kineskih lica u ništa manje bitnim ulogama. I to bi sve bilo lako svarljivo da finalna sekvenca nije smeštena na najpopularniju kinesku plažu, na kojoj realno nema dve osobe sa zapada, tako da bude potpuno jasno kome je ovaj film namenjen. Da, Kinezima.
I zato MEGALODON bude udavljen u glupom tekstu i glupoj atmosferi.
Naravno da nije dovoljno da Megalodon napusti svoj prirodni okoliš prateći tu jednu podmornicu koju nije prožderao. Kada sam shvatio da reditelj Džon Turtltab igra na “oslobodili ste SVE megalodone” kartu, tu je moj mozak odustao od filma uprkos činjenici da su oči nastavile da gledaju.
Neka bude da je ovo izuzetno blagi spojler… Bla, bla, bla, happy end! Kuče je preživelo, dete je preživelo, Stejtam je preživeo, verovatno je i neki Megalodon preživeo zarad nastavka. I ja sam preživeo, ali nisam uživao.
OCENA:
