Nemoguća misija Konačna odmazda / Mission: Impossible The Final Reckoning (2025)
Film NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA je začudno naivan, čovek bi rekao da će poslednji deo da bude legendaran, a sve što se dešava na ekranu nije baš tako. Franšiza je ušla u legendu i svojim konačnim delom iz nje izašla, kao neki Oliver Mandić.
Ako bismo zamišljali borbu između AI i čoveka, verujem da bi to izgledalo poput scena iz Terminatora 2, znate ono – roboti gaze ljudske lobanje i laseri rade pjupjupju, svi preostali ljudi se bore, znojavi i prljavi po faci. Ali ne, Mekferi nam je podario blesavost u kojoj Itan Hant razgovara sa AI negativcem preko VR uređaja dok leži u koferu. Podzaplet je već hiljadu puta viđena aktivacija nuklearnih bojevih glava širom planete. Dok dođemo do dobrih delova filma, maestralnih akcionih scena u podmornici i na avionima, publiku prođe želja da to vidi.
Za jedan film od skoro tri sata, zaista je nedopustivo da polovina filma NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA budu nepovezani dijalozi koji sve vreme dodatno objašnjavaju ono što nam je uveliko potpuno jasno. Takođe, scenario je generalno prejadan. Ideje kojima agenti M:I nadmudruju AI su… glupe! A to na koji način im se pridružuju članovi u borbi protiv sveprisutnog neprijatelja je… isto glupo!
Uprkos savršenoj fotografiji Frejžera Tagarta, ponavljanje kadrova nuklearki ili “digitalnog otrova” oko vrata negativca svodi MekKverijevu režiju na banalnu. Vrlo često ne pomaže ni montaža gde se u prepričavačkim delovima lepe krupnjaci na krupnjake, od čega autori grade stil, iako se ne prepoznaje zašto je to tako.
Kada biste me kao publiku pitali da li sam zadovoljan velikom završnicom uglavnom sjajne franšize, samo bih rekao – NEMOGUĆA MISIJA – KONAČNA ODMAZDA dobija dve od pet kantica kokica. Tome (znam da ovo čitaš) svaka tebi čast, ali daj nešto novo, nešto divlje.
OCENA:
Ako vam se ovaj tekst dopao, pogledajte još: NEMOGUĆA MISIJA ODMAZDA PRVI DEO, NEMOGUĆA MISIJA RAZILAŽENJE ili NEMOGUĆA MISIJA OTPADNIČKA NACIJA.