Kada mobilni NIJE telefon (moj post sa Fresh McCann bloga)
Kad sam bio nackli, mobila je bila nešto sci-fi. Bilo mi je smešno kad sam čuo da kod nas dolazi nešto tak’o… Uvek sam mobilni telefon zamišljao kao cipelu br 43 sa dugačkom antenom koju neki tajni agenti (više Mortadello & Filemon nego Bond & Saint) koriste da jave da je zadatak uspešno obavljen (ili u slučaju prve dve zvezde španskog stripa/filma da zovu upomoć).
Tokom teen perioda, postade mobilni nešto opipljivo! Paranoja! Kad bi ga imao, Majka bi znala gde sam u svakom trenutku. Dodjavola! A onda sam ga dobio. Ericsson ajkula. Gumen, plav i velik poput cigle. Joj ala sam bio faca. Ako do tad nisam imao brojeve telefona devojaka iz škole, od tad sam ih imao… Ortaci su imali smešne debele Alcatele. Bljak.
Za razliku od tih istih ortaka, ja svoj telefon nisam dugo menjao. Moja fancynoća (izmislio sam reč!) je bila kratkog veka. Tek kad sam postao neko ko NE SME da ide gradom sa oguljenom cigletinom slomljene antene, rešio sam da ga zamenim. Našao sam najneobičniju Nokiju. Ljudi su se čudili kad bi je izvadio iz džepa. Davali su joj imena (“kornja komunikator”, “vagina” i sl.) i ponekad čak i zavideli što moj ružan telefon ima sve te neke nove funkcije. Čoveče, dva megapiksela! Uau! Moš misliti. Kaže komšinica, nije to telefon. Nije rekla šta je, ali švatio sam poentu. On peva, fotka, pa samim tim zabavlja malu i veliku decu.
E onda sam otkrio da musave fotke mobilnog telefona imaju neku čar i krenuo da fotkam. Otkrio sam da na netu postoje forumi i grupe ljudi koji fotkaju mobilnim… U Britiš kaunsilu bio konkurs za najbolju fotku sa mobile. I prestade mobilni da bude telefon. Sad sam požurio pa kupio nadrkan (da izvinete na izrazu) Sony-Ericsson sa 3.2 megapiksela. Fotke bajne… Mislim… Imam digitalni fotoaparat sa tom pikselažom gaddemit! Čujem sad izlazi Samsung sa 5 mp!!! Dobro, ne’am ja pare za to. Al’ ipak!
Poenta? Fotkajteeee! Prljave mutnjikave uberrealistične fotke sa mobile su uzbudljive!
Meni jesu. 😛