Neki To Vole Kratko (moj post sa Fresh McCann bloga)

Posao kojim se bavim me je odveo u udaljene krajeve sveta. U Bosnu. Je l’ sam rekao Bosnu? Mislio sam Republiku Srpsku. Pravićemo se da postoji razlika.

U Banjaluci, malom gradu austro-ugarskog karaktera, održao se festival kratkog metra. Iako su neke naše agencije prenele da se festival zove Kratkofilm, naziv zapravo nema m na kraju.

Generalni utisak nakon završetka festivala je pet plus za organizaciju i tri minus za izbor filmova u takmičarskom delu. Sve je funkcionisalo besprekorno, gosti festivala su se proveli kao nikad u životu… Hajlajt je bila ekskurzija 15km van grada na obali reke. Što bi rek’o Kartman: “It was awesome-o!”.

Jedina zamerka je to što su filmovi u revijalnom delu u većini slučajeva bili bolji od pojedinih u takmičarskom. Na žalost, broj posetilaca revijalnog dela je bio ukupno 9 osoba pretežno muškog pola (nije da pol ima veze).

Nagradu za najbolji film je pokupio slovenački “1/2” reditelja Slobodana Maksimovića, koji je po meni to i zaslužio, dok je gran-pri festivala aka Kristalni Kratkofil pokupio neki depresivni češki film o porodici koja živi od vazduha i ničega (otac alkos, jedno dete bolesno, bla bla tužno) kome nisam upamtio ime. Zašto svaki festival kratkog metra sa Balkana mora da da nagradu najpatetičnijem i najsumornijem filmu na festivalu? To mi nikad neće biti jasno…

Ako neki film ima arty farty pretenzije poput smrti starice u jednom kadru u crno-beloj tehnici, skoro sigurno će da dobije nagradu na festivalu kratkog metra u Beogradu i okolini. Filmovi sa komičnim elementima koji takođe imaju poentu i/ili osuđuju društvo koje nas okružuje, a koji su pritom i zabavni, uvek ostaju u zapećku kao trinesto prase koje se, eto, rodilo, ali se ponaša neozbiljno da bi bilo drugo ili prvo.

Nisam u fazonu da pravim festival kratke komedije & satire. Ali ako ga neko napravi ja ću da ga podržim! 😀

Sve u svemu, sad postoje dva festivala kratkog metra relativno blizu jedan drugoga i od sveg srca preporučujem ovaj mlađi, organizovaniji, jer je uradjen sa entuzijazmom na nivou. A ne ONO u Domu Sindikata.