HIStory. (Ripoff!)

Od svega u životu čime se bavim, mislio sam da će muzika da bude hobi. Najmanje je bilo verovatno da ću da ostvarim svoj san i budem pop pevač. Originalno želja mi je bila da budem deo boy banda još u srednjoj školi. Čak sam spremio prijavu za Peti Element koju nikad nisam poslao (i Kristina Kovač mi je jednom prebacila što nisam). I onda sam na momenat iskulirao celu tu muzičku priču i fokusirao se na crtanje stripova, jedinu stvar koja me je u tom trenutku ispunjavala.

Upisao sam fax i stigao do druge godine. Dobili smo zadatak iz tv montaže da snimimo spot na neku pesmu. I uvežbam ja N Sync i snimim hilarious naduvani video sa svojim drugarima. Kažem naduvani jer je činjenica da nismo znali za sebe od travuljage a ja sam sve vreme pokušavao da vodim celu priču i glumio reditelja. Na kraju je to ispalo jako simpatično (sa svim svojim manama) i dobio sam dobru ocenu i komentare kako bih trebao time da se bavim, naravno uz neko učenje kroz praksu. Okej, raditi spotove je postavljeno kao cilj. Medjutim svidelo mi se da budem ispred kamere i pevam. Za razliku od ljudi, od kamere nemam nikakav strah i nekako mi je prirodno da budem ispred nje. Uostalom rastao sam ispred kamere. Imam četiri serije tv Beograd iza sebe, a u jednoj sam bio i glavna uloga.

Jedno leto sam počeo da se družim sa ortakom koga većina ljudi zna kao Dextera. I on je petljao nešto sa repom koji je u tom trenutku postajao neverovatno jaka scena u Srbiji. Snimili smo dve jezive pesme zajedno, na Dexterov beat pesmu “Žgoljavko” inspirisanu porno filmom koji se jedno veče davao na Spice Platinum, i “Ko te pita” na neku američku poznatu matricu. Ova potonja je čak i zaživela u andergraund krugovima te je bila puštana u Džungli tih godina.

I tako je LoOney postao reper. Loš. Medjutim kod Dextera na gajbi je nastala još jedna zanimljiva pesma koju sam sam odrepovao i zvala se “Jutro pametnije od noći”. To je bio grozan demo sa nekim jezivim semplovima. Ostavio sam je po strani i u međuvremenu snimio “Gomboce” sa Ajs Nigrutinom. To se nekako slučajno desilo kod Timbeta na gajbi. Ideja je nastala na Marčelovom rođendanu u Domu Omladine a realizacija je bila nekoliko dana nakon toga u Kotežu. To je poslednja rep pesma koju sam ikada snimio. Shvatio sam da nisam dobar reper. Shhvatio sam da nisam čak ni osrednji reper. Poželeo sam ponovo da pevam.

Približio se neki oktobarski rok na FDU i mojim prvenstveno prijateljima a zatim i kolegama sa kamere Ivani i Mihajlu je bio potreban nekakav spot za ispit. Vrlo sam se brzo organizovao. Iscimao sam El Prezidentea da mi dovrši “Jutro”, iscimao sam Ludog da me snimi u Bassivity studiju. Uporedo sam režirao i montirao Marčelov spot “Kuća na promaji” kao Mihajlov ispitni film. Kada je “Jutro” bilo gotovo, Ivana je bila direktor fotografije za taj spot koji smo snimali na krovu moje zgrade i u garaži našeg kolege takođe sa kamere Mihajla Savića. Miha je, osim što je pozajmio garažu i fotelju, uradio i kolor korekciju spota pa je izgledao malo skuplji nego što je bio.

I tako je zapravo počela moja karijera RNB umetnika. Kažem umetnika jer nisam puki izvođač. Danas sam pišem, komponujem vokalne linije i sam produciram svoje vokale. Pošto sam nekoliko ključnih gostovanja za svoju karijeru snimio u Bassivityju, pomoć producenta Oneye je bila neprocenjiva. Takođe su me u nekoliko navrata snimali Lud i Rexona. Od njih nisam puno naučio ali su me setapovali kao najbolji muški vokal pored opštepriznatog Viklera. In my early days, čak sam slušao neke Viklerove kanale kako bi shvatio njegovo višekanalne vokalne akrobacije. On ima više mašte nego glasa.

U jednom trenutku, ekipa koja je bila u i oko Bassivityja se raspala i ostao sam sam sa sobom i željom da snimim svoj solo album. Upao sam u kreativni mod, cimao sam bitove na hiljadu strana. U susret su mi izašli Oneya (Srbija), Dada (Srbija), Lud (Srbija), Zep (Slovenija), Dlanbeatz (Bosna), Preeview (Bosna) i DJ Cromatik (Hrvatska). Kod Cromatika sam potpuno bolestan i zapušenog nosa snimio prvu postavku svog albuma koji tada još nije imao ime. Sav napaljen na svoj materijal, vratio sam se u Beograd i u studiju Lucky Sound kod svog druga Laće snimio regularne verzije tih pesama.

E onda je došla vojska i uljudno mi naredila da se pojavim u vojnom odseku jer me otadžbina zove. Izabrao sam civilno služenje jer bi mi tako bilo lakše da završim album! Meseci su prolazili i ništa se nije dešavalo. Kreativnost mi je bila mrtva. Nacrtao sam jedan strip u godnu dana! Osećao sam se loše i depresivno. Jedino mi je odvlačilo pažnju to što sam dobijao tezge da glumim u reklamama, a i montirao sam nekoliko dokumentarnih i propagandnih filmića. Kada se vojska odradila, poslušao sam svojih 5 ili 6 pesama i bacio ih u đubre. Užasno zastarelo. Ni malo komercijalno.

Sudbina je htela da sretnem Drillu. Znao sam ga još iz rep dana i zvao sam ga Čkode. Jednom prilikom sam mu dao taj nadimak i začudo, održao se. Međutim sam je sebe prekrstio u Drilla i sad tako funkcioniše. Čuli smo se i dogovorili da mi donese par beatova. Jedan sam zgrabio odmah. Ostali su bili previše rep. Objasnio sam mu kakav zvuk želim i on je taj zvuk i napravio. U studiju Bling-Bling kod Ludog sam snimio 7 stvari, neke su bili remixi bačenih pesama, neke potpuno nove. “Kompromis”, “Moj Beograd”, “Zauvek”, “Tobogan”, “Na Srebrnom Platnu”, “Parfem” i “Panika!”. Dlanbeatz je uradio “Mucam”, Makro Polo “Dođi, Dođi RMX”, a Preeview “Frka RMX”, “Što Se Trudimo” i “Ljubav”. I to je na kraju moj album.

Dok se prvi single “Mucam” mixa (@V.Ž.) i remixuje (SevdahBaby), Sedlar snima žive instrumente na dve pesme. Džima slik’o omot za singl, Nemanja Jovanov omot za album, Eniac dizajnira.

Dvogodišnje uživanje, ali i patnja, se bliži kraju.

Svi featuringsi i hiljadu puta preslušan nemixan album su doveli do toga da počnem da pišem pesme i za druge ljude. Tako se nadam da će se moje pesme i/ili tekstovi naći na albumima Danijela iz OT, Ane Štajdohar, Kantarea, Saleta Sedlara… Spisak se povećava svakog dana. Još pride radim neke pop/folk jezivitise pod pseudonimom. I tako ispada da mi muzika nije hobi. Doduše, još uvek nije ni primarno zanimanje. Ali koliko god da sam temporary artist, polako ispunjavam sve dečačke snove.