X-Men: Apokalipsa / X-Men: Apocalypse (2016)
Tačno vidim kako Brajan Singer masturbira sam na sebe dok montira ono što je samo u njegovoj glavi remek delo. X-MEN: APOKALIPSA je jedan tromi, predugi spektakl čije scene nekada izgledaju i kao da su snimljene za samo 5 dinara. Singer je sve uspeo da nakrka u film – i emocije, i šale (na račun filma X-MEN 3: POSLEDNJE UPORIŠTE), i Vulverina, i verovatno najgoru aftercredits scenu ikada, koju nije vredelo čekati celu celcijatu odjavnu špicu.
Šta je u filmu dobro? Mekavoj i Fasbender koji za sve pare glume Profesora X i Magneta. Šta u filmu nije dobro? Sve ostalo. Na pola želite da se izbodete nožem od smora, na dve trećine molite za milost, na kraju osećate olakšanje, da bi vas after-credits scena vratila nazad u nelagodnost celokupnog doživljaja. Moram da priznam da je ovaj film mnogo manje besmislen i beskoristan nego prethodni, u smislu da zaokružuje priču svih šest X-MEN filmova. Poseduje tu scenu u “borbenoj sobi” iz stripa iz 60tih koja draži malog strip-gika u vama, ako znate o čemu pričam. Međutim, X-MEN: APOKALIPSA toliko insistira na dramatičnosti, da često zglajzne na put kojim se ređe ide, a koji ovih dana nazivamo “put na kome su se sreli Betmen i Supermen”.
U svakom slučaju ovi iz Marvela verovatno trenutno kolutaju očima na Fox i sklanjaju još neke X-MEN naslove iz prodaje, gurajući u prvi plan INHUMANS kao nešto što filmski potencijalno ima smisla.
OCENA:
