Independence Day: Resurgence

Znate, ja volim Independence Day, to jest nekada sam ga voleo. Nisam gledao taj film sigurno 5, ako ne i više godina. Taman sam imao priliku da ga pogledam na specijalnoj projekciji u bioskopu pre dva dana, ali sudbina je htela da imam puno posla i da prilika bude propuštena. Ipak, ovaj nastavak mi nije jedan od iščekivanijih. Ušao sam u film emocionalno odsutan, rasterećen od bilo kakvih očekivanja i sa polovičnim sećanjem na originalni film.

Prvo, ovo je tipičan Roland Emerih film. U normalnim okolnostima bi to značilo da mi strašno ide na nerve, ali uprkos tome ova dvosatna glupost mi je prijala. Destrukcija planete Zemlje i američki patriotizam na najjače mi valjda odgovaraju ako su u igri i neki vanzemaljci.

Najveći problem ovog filma je što ni jedan pilot nije šmeker kakav je bio Will Smith, mada su svi simpatični. Takođe je evidentna ušteda na filmu to što prvih sat i po skoro da ne vidimo vanzemaljce pa je CGI prilično zauzdan. Međutim, kada krene destrukcija i kada otpočne bitka, film procveta i sve legne na svoje mesto. Ovaj film nije sjajan, najpre jer je predvidljiv. Bez obzira na to, kako se bliži odjavna špica – sve je zabavniji.