Alisa iza ogledala / Alice Through the Looking Glass (2016)
ALISA IZA OGLEDALA je film koji niko nije želeo. Majku mu, od ovoga peku oči. Ne znam šta je privuklo sve ove ljude da šest godina kasnije snime nastavak grozomorne Bartonove Alise i to u režiji dokazano mediokritetskog reditelja Džejmsa Bobina. Na žalost, Bobin je usrao i moju omiljenu franšizu režirajući filmove MAPETOVCI i NAJTRAŽENIJI MAPETI, takođe za studio Dizni.
Glavna glumica Mia Vasikovska se vratila… jer je potpisala ugovor. Tako i glumi – kao da je obavezana da glumi. Ništa nije bolja situacija sa Džonijem Depom kome je Ludi Šeširdžija zaista loša kreacija i mogu slobodno da kažem da je ovog puta još gori. Naravno, Helena Bonam Karter se takođe vratila i čini se da Bobinu nisu dozvolili ona uvećanja glavudže na koje je Barton spucao dve trećine budžeta prvog dela.
Zemlja čuda je ponovo ogavni prešareni CGI koji izgleda kao da je odbegao iz Narnije, da bi mu bila podarena dodatna šarenost, jer deca to vole. Zaboga! Deca ne treba da gledaju ovaj film, osim ako niste neko ko decu drži u podrumu vezanu za radijator. No, ako deca ipak pogledaju ovaj film, budite svesni da ćete im lakše objasniti gej pornić nego zašto ovaj film izgleda ovako i zbog čega se ti ljudi na ekranu ponašaju aprijatno.
Jedina pozitivna pojava u ovom filmu je Saša Baron Koen u ulozi Vremena. On me je nasmejao, pa me je uplašio, on je uradio sve što je trebalo. Ipak, ALISA IZA OGLEDALA je jedna preduvana šarena laža i Vreme, koje je ovde neka vrsta negativca, svakako nije radilo u moju korist. Svoja dva sata nikada neću dobiti nazad.
OCENA:
