Assassin’s Creed (2016)
Ubisoft i izvršni producent i glavni glumac Majkl Fazbender doveli su za ASSASSIN’S CREED reditelja Kurcela, jer se pokazao svojim umetničkim filmom MAKBET. I šta se desilo? Dobili su film koji se razlikuje od prosečnog igrica-na-filmu uratka Uve Bola samo po tome što je gluma na vrhunskom nivou.
Ovaj film je toliko smeće, da takva gluma štrči kao Vulkanske uši na planeti Tatuini, ako me razumete. Svi uključeni se trude kao da pretenduju na Oskara. Toliko sve ozbiljno shvataju, a govorimo o priči u kojoj se dve tajne grupacije bore oko jabuke Adama i Eve, a koja je vanzemaljska naprava, te su užasno uporni da nam prikažu svu bol i napor odlaska u prošlost uz pomoć VR mašine koja radi na DNK.
Ne, stvarno.
Sto kadrova orla koji leti slobodno je simbolično poput BusPlus aparata koji vas non-stop podsećaju da otkucate svoju kartu. Pritom, film prodaju scene odlaska u DNK prošlost. Šteta što ih nema duže od 15 minuta, ukupno.
Većinu vremena filma ASSASSIN’S CREED provodimo u zloj korporaciji koja je omogućila tu nesretnu mašinu, gde glumci osećajno izgovaraju svoje dijaloge dok im u očima sija nedostižni zlatni globus. Čak i kada odemo nazad u vreme španske inkvizicije, scene borbe su nejasne i toliko intenzivne da ubrzo dosade.
U sebi sam pevušio pesmicu Mela Bruksa iz filma HISTORY OF THE WORLD PART I – “Inquisition, what a show, inquisition, here we go…” nadajući se da će sve uskoro biti gotovo. Dremanje u bioskopu je neznatno pomoglo. Nije moglo puno ni da se drema od najgluplje filmske muzike, pretenciozne koliko i ostatak filma. Sve u svemu, film je zaslužio manju ocenu i od prethodnog filma zasnovanog na igrici – WARCRAFT!
OCENA:
