Snouden / Snowden (2016)
SNOUDEN, kakav depresivan film! Dođe ti žao malog Snoudena što je želeo da bude patriota na svoj sopstveni način (koji se, je l’ te, ne poklapa sa viđenjem patriotizma zemlje iz koje je ponikao). Pritom, mogu da se opkladim da je gomila vas počela da lepi stiker preko kamere na svojim kompjuterima. Paranoja, bato!
Mislim da gospodin Džozef Gordon-Levit malo preglumljuje taj Snoudenov govor, ali svakako ne možemo da pričamo o lošoj glumi. On zapravo ne liči na Snoudena, ali kada uhvati manir, siguran sam – i uz pomoć šminke, on zaista dobije njegov lik. S druge strane, ovaj film ima Šajlin Vudli i njeno nešarmantno seljačko rumenilo. Kao i u svakom drugom filmu, izgleda i glumi kao da je sveže sišla sa praseta kog je jahala po oboru.
Čitajući o snimanju filma SNOUDEN, naišao sam na brojne zanimljive činjenice i tih 5 minuta čitanja mi je bilo zanimljivije nego kompletan film. Recimo, zbog malog budžeta Oliver Stoun nije mogao da priušti da prekine snimanje kada mu je umrla majka, pa nije otišao na sahranu. Ili recimo kameo pojvaljivanja prave Lindzi Mils, kao i Snoudenovog ruskog advokata.
Uprkos tim sitnim detaljima i Stounovom interesovanju za osobe koje su na prvu loptu anti-Američke, on definitivno nije u naponu snage. Režija je ni tamo, ni ovamo. Spilbergova generacija sada snima više prosečnih filmova nego onih visoko-estetskih, umetničkih i/ili komercijalnih vrednosti. Svi su na autopilotu.
Da li bih preporučio ovaj film? Samo ako nemate strpljenja da pogledate dokumentarac CITIZENFOUR (2014), volite romansirane biografije i niste intolerantni na Šajlin Vudli.
OCENA:
