A Boy Named Charlie Brown (1969)
Nagledao sam se animiranih filmova u svom životu, ali A BOY NAMED CHARLIE BROWN je verovatno jedan od najdosadnijih ikad. Pritom, bio sam siguran da nije u pitanju loše starenje filma, te da je ovaj animirani film bio sranje i 1969. godine. Ispostavilo se da grešim. Kritika je vrlo srdačno prihvatila ovaj film, a ni entuzijazma publike nije manjkalo.
Ovo je prvi Peanuts dugometražni animirani film za bioskope. Ono što će moderne generacije da primete, a dozvolićete mi da se smestim u moderne generacije za ovu priliku, crtani je jeeeezivoooo sppppoooor. Prilično sam se mučio, kupovina vremena je baš evidentna.
Izgled crtaća se ne razlikuje mnogo od gomile kultnih TV specijala koji su grejali američke domove, a i glasove su dali isti glumci. Takođe, reditelj specijala pa i ovog filma je Bil Melendez. Možda je baš to ono što je učinilo film sporim, pošto je ima sličan problem sa nekim od prethodnih specijala od 45 minuta. Sticajem okolnosti, kasnije se dosta popravio i kada je animacija i kada je dinamika u pitanju.
Pozadine su nesnosno jednostavne. S vremena na vreme, A BOY NAMED CHARLIE BROWN dobije i vizualno atraktivniji sadržaj, kao u sceni u kojoj Šroder svira Betovena. Međutim, tu dolazi i do disbalansa izazvanim neočekivanom umetnošću koja zasipa ekran do te mere da se ne slaže sa ostatkom onoga što možemo da vidimo tokom filma. Film ima i svoje dobre strane. Prvo ima Snupija i Vudstoka, što je automatski plus. Muzika je super i na trenutke film procveta. To je ipak redak slučaj.
Animirani film A BOY NAMED CHARLIE BROWN je nešto što se gleda kao muzejski primerak, kao deo serijala o voljenom nam Snupiju, kao trening za živce… Gleda se ako to baš, baš jako želite. U suprotnom, držite se sigurice – emocijama nabijenog nastavka SNUPI, VRATI SE KUĆI koji je nacrtan koju godinu kasnije.
OCENA:
