T2 Trejnspoting / T2 Trainspotting (2017)
Iako sam T2 TREJNSPOTING gledao pre nedelju dana, nikako da mi se slegnu utisci. A kada pomislim da bi možda trebalo da ga pogledam ponovo, vrlo brzo shvatim da mi se to ne radi. Ne zato što mi se nije svideo, nego zato što mi nije prijao.
Dvadeset jednu godinu kasnije dobijamo film koji se odigrava dvadeset godina kasnije. Za mene je TRAINSPOTTING jedan od najvažnijih filmova, ne zbog muzike ili droge, za šta su se mnogi hvatali, već zbog načina korišćenja filmskog jezika i te neke estetike koja je uzbudila malog brku ćoru šesnaestogodišnjaka u bioskopu Zvezda i upalila mu interesovanje za film kao zanat.
I zato je pozivnica na festival i izložbu, celokupni događaj oko premijere, puno značila u trenutku. Bilo je mnogo strepnje. Ispostavilo se da nije bilo potrebe. T2 TREJNSPOTING je podjednako snažan film, doduše na drugačiji način. Reditelj, glumci i likovi su stariji. Za razliku od reditelja i glumaca koji su napradovali u životu, likovi su krenuli napred jedan korak, a zatim nazad barem dva. Renton, koji je nešto mogao da uradi od života, prosto nije uradio ništa, a ostali, ostavljeni bez love i sa otrovnom dozom gneva, nisu ništa ni mogli da urade.
Ovo je film o iskupljenju, zločinu i kazni. Svako dobija ono što je zaslužio.
Tehnički, film je besprekoran. Bojl primenjuje nove fore (i beskrajna soba je zlatni primer), udara u žicu nostalgije kompozitnim flešbekovima – scenama iz 1996. umetnutim u današnje vreme i atmosferu, koje su tu vas da razgale, a junake da zabole. Glumci su fantastični, muzika je na mestu. Šta onda nije u redu?
Osim par dramaturških problema poput malo verovatne scene krađe kreditnih kartica, koja je bez obzira na neuverljivost jako zabavna i koja verovatno bolje funkcioniše na papiru, najveći problem je dinamika. Ritam je jasno uspostavljen, film diše i uprkos tome što je naduven, sve je na svom mestu montažno. Reditelj prosto bira da dugi pogledi i pauze u dijalogu odrade svoje. I da, film bi mogao da bude kraći i poletniji i više MTV iz 1996, ali prosto nije. Kombinacija osrednje priče i muženja filmskog vremena je kontrateža svemu onome što sam malopre pohvalio.
I zato T2 TREJNSPOTING dobija ocenu koja nije sjajna, ali ću još jednom podvući da je ova ocena subjektivna i da je sasvim moguće da kod mene pronađete ovakav film sa ocenom tri i po, a ujedno i komediju sa Vilom Ferelom za ocenom četiri (zarađenom na neki sasvim drugi način, evidentno). Svaki film može da se tehnički raščlani i objasni, ali ocenjivanje je uvek po emocijama i raspoloženju na kraju krajeva. Dakle, nemojte da mislite da sam strog i sami pogledajte film slobodnog uma. Nema puno loših mišljenja i velike su šanse da će vam se svideti.
OCENA:
