Groblje kućnih ljubimaca / Pet Semetary (2019)
Da se razumemo, svako ko me zna je upoznat sa činjenicom da nisam fan horora. Ipak, s vremena na vreme pogledam poneki. GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA je, za mene ona najgora vrsta, jer se horor potpuno oslanja na zvučnu sliku. I da, to uključuje puno tzv. jump-scares, odnosno naglih zvukova koji me lako katapultiraju iz sedišta.
Ovo je film koji počinje kao nekolicina filmova koje sam i sam gledao. Porodica kupuje veliku lepu kuću u ruralnom kraju i, već se zna, ili je komšija neki rednek što ručka ljude ili je neka sotona obuzela drvo/kamen/kuću/potok. Ovde je komšija uvek dobar Džon Litgou. A tu iza groblja je, naravno, sotona.
Zasnovan na knjizi Stivena Kinga koja je već jednom ekranizovana, GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA ima moderan pristup priči, ali je tehnički gledano na korak od filma koji bi nekada završio isključivo na VHS ili DVD formatu. Za film sa dva reditelja, režija je potpuno neinventivna i neprijatno strejtaška. Džejson Klark kao Dr. Luis Krid daje neku naivnost liku koji u knjizi ozbiljno zastrani, dok Ejmi Sejmec u ulozi njegove supruge dodatno kvari doživljaj. No, nije Ejmi kriva. Njen lik je dobio posebno loš tretman. Trauma njenog lika dolazi iz realno jezive priče koja ovde izgleda potpuno pogrešno i onda ne možemo ozbiljno da shvatimo njene strahove kada sotona krene da manifestuje stvari po kući.
Ipak, ono najjezivije u horor filmovima su deca. Osim činjenice da mi je trejler ispojlovao scene iz filma, deca su, iako na visini zadatka, takođe premalo jeziva jer rediteljski par Kolš/Vidmajer ne ume da izgradi napetost. Sve vreme gledamo toplu ljudsku dramu, ali onako bezbrižno limunadastu, da bi tu i tamo poskočili od strašnih zvukova… kamiona?! Hm.
GROBLJE KUĆNIH LJUBIMACA je verovatno samo za fanove Stivena Kinga i one fanove horora koji ne biraju. Tanko Paramaunte, tanko.
OCENA:
