Osvetnici: Kraj igre / Avengers: Endgame (2019)
Došli smo do kraja treće faze MCU, filmom adekvatnog naziva AVENGERS: ENDGAME i, u suštini, adekvatnog sadržaja za dvadeset drugo poglavlje serijala. Nekada je bilo potrebno 50 i kusur godina za 25 filmova u serijalu (gledam u tebe Bonde, Džejmse Bonde!), ali Marvel Studio je to odradio brzinski za svega 11 godina. Da li se nazire kraj? Jok. Hvala distributeru Taramount Film koji me je, kao i uvek, pozvao na pretpremijeru za prijatelje i hard-core fanove. Iskoristiću priliku i da iznegodujem na srpski prevod naslova OSVETNICI: KRAJ IGRE. Meni je “završna igra” bolje, dok je moj drug i veliki Marvelofil Bojan Baća negodovao i na reč “igra”, jer “tu nikakve igre nema”. Sve to na stranu, hajde da popričamo o filmu.
Nespojlerski opisano, Osvetnici u ovom poglavlju pokušavaju da ponište Tanosov puc(?!) prstima i vrate u život sabraću, palu u prethodnom nastavku. Ako bih morao u par reči da opišem kako to izvode, to bih rekao ovako: akcionom komedijom situacije. Pokušavajući da spojlujem što je manje moguće – da, malo se putuje kroz vreme, da, svako ide negde gde je već bio, tako da se naša grupa Osvetnika deli u manje timove.
Ta putovanja su glavnica trosatnog spektakla kakav je OSVETNICI: KRAJ IGRE i nakon inicijalnih pola sata kukumavčenja u svetu bez boje, jer zaboga pola planete je desetkovano, život ponovo ima smisao i naši šareni junaci na svakakve načine samouvereno ulaze u zabavno otimanje vremena akcentujući činjenicu da ništa nije kao POVRATAK U BUDUĆNOST, iako zapravo jeste. Prave se riskantni potezi, pojavljuju se likovi i glumci koji vas uzbude ako pratite MCU i sitne priče oko reditelja i producenata, a od početka filma do kraja putovanja kroz vreme, što je nešto nakon sredine, čak tri osobe izgube glavu. Neke i doslovno.
Mnogi zameraju scenaristima i rediteljima što nema dovoljno nekih likova, što postoje neke rupe u logici i radnji. Obično se sitne stvari kod ovako velikih spektakala preskaču namerno ili se ostavi neki easter egg koji će imati smisla tek kada budemo gledali sledeća poglavlja. A što se tiče nedostataka likova, ja braći Ruso skidam kapu. Nikad veći ansambl, nikad veći film, nikad veća noćna mora za sklopiti na papiru i u montaži. Ne može i ne treba svako da dobije jednak prostor kao likovi koji nose serijal tipa Kapetan Amerika ili Ajron Men.
U svakom slučaju, trenutak kada su SVI, apsolutno SVI tu, potpuno je epski. Nimalo nisam fan velikih bitaka ala onih iz LOTR, ali su braća Ruso ipak bolji u planiranju borbe od Pitera Džeksona, pritom im je i napredak kompjuterske animacije znatno pomogao. Moram ipak da napomenem da CGI u filmu OSVETNICI: KRAJ IGRE varira, kao i u svakom drugom Marvel filmu od “da li je ovo jebeno moguće” do “aste zalepili ovu dvojicu na pozadinu svaka čast, mali Mile animator-amater iz Žagubice bi to bolje”.
Šta se desi na kraju nemam nameru da vam otkrijem. Ipak, reći ću da su poslednji kadrovi neki od najemocionalnijih u čitavom serijalu, kao i da je odjavna špica potpuno fantastična. Ne, nema after-credits scena. Da, film nosi i poslednje kameo pojavljivanje Stena Lija, ali i kameo Džima Starlina, koga stripski sladokusci znaju kao kreatora Tanosa, Draksa i Gamore. Zašto sam mu dao 4 kofice? Zato što mi je prethodni film OSVETNICI: RAT BESKRAJA na neki način bolji, samo zato što veličina ovakvog projekta otežava da struktura bude savršena. Ona i jeste savršena za date okolnosti, ako shvatate šta želim da kažem.
OSVETNICI: KRAJ IGRE je ozbiljan spektakl kakav se ne sme propustiti u bioskopima ili na 4K UHD blureju i 4K televizorima (najbolje zakrivljenim), jer bilo šta ispod toga je nedopustivo sranje za ovaj nivo nadrkanosti.
OCENA: