Au, sunce ti poljubim, kakva treščina! Da se AKVAMEN takmičio na Olimpijadi kičerice u Kič Sitiju, dobio bi bronzanu, srebrnu i zlatnu medalju za kič. Ova preduga podvodna avantura ima more transfera neprijatnosti. Navedimo neke.

Svako pojavljivanje svakog važnijeg lika iz ovog filma zahteva okret prema kameri s leđa uz far napred, sa sve šmekerskim osmehom aktera u kadru. Akvamen to uradi više od jednog puta. Blek Manta to uradi. Akvamenova keva to uradi. Čak i čudovište Karaten to uradi. Pojedini segmenti izgledaju kao zastarele verzije video igara TUM REJDER ili ASASINS KRID, najpre Merin beg po krovovima italijanskog primorja. Džejson Momoa, koji igra Akvamena, jako se zabavljao dok je snimao, pa ponekad i zaboravi da je ipak potrebno pokazati emociju s vremena na vreme. S druge strane, Amber Herd je netalentovana vreća smeća zbog koje drugi najvažniji lik u filmu, princeza Mera, potpuno ne funkcioniše. U pojedinim scenama zvuči kao da ne ume da govori. Da je ovo danas neki stari Holivud, sigurno bi se postavilo pitanje ko ju je tu doveo i na koji način. Razgovarajmo i o podmlađivanju starijih glumaca, najpre Nikol Kidman i Viljema Defoa. Tragično. Pošto je Marvel (i ko god radi animaciju za njih) uspeo izuzetno uspešno da podmladi starije glumce, to znači da je moguće uraditi to pošteno i temeljno. Vornerovo podmlađivanje je na nivou Supermenovih brkova iz LIGE PRAVDE. U nekom trenutku kada se lokacija promeni sa dubine okeana na vrh saharske dine, u par kadrova se baš vidi da ih je green screen izdao. A da zlo bude gore, krene Pitbulova treš obrada Totove Afrike koju AKVAMEN apsolutno zaslužuje. Koju scenu kasnije, ni sa čim izazvani Dipeš Mod nimalo ne doprinese atmosferi. Osim, možda, što vam bude žao Dipeš Moda, pa atmosfera u bioskopu bude prilično down. A negativci? Blek Manta kao karikatura negativca iz BLEK PANTERA. Kralj Orm, koga igra Patrik Vilson, nešto je najiritantnije što sam ikada doživeo u bioskopu.

Okej, neću više. A ima još.

I film traje, i traje, i traje, i traje… Pa ima i mid-credits scenu. Jao! Jedva sam izdržao da ne zaspim, da ne poludim, da ne iščupam Cineplexxova ljubavna sedišta ispred sebe. (Pritom su u publici bili sve sami govnari koji mašu mobilnim telefonima u mraku i sve vreme pričaju gluposti. Okej, kada idete u bioskop ne budite govnar, ugasite mobilni telefon. Ipak, sada mi to ništa nije smetalo, jer je svaka distrakcija od dosade na ekranu bila dobrodošla. Ali svakako ne budite govnar.)

Mnogo se priča o uspehu filma AKVAMEN i da je, kao jedan DCEU nastavak, izuzetno zabavan i bolji od prethodnih filmova. Moram da kažem da je ČUDESNA ŽENA ipak znatno bolji film, a svi znamo da je osrednji. Ovaj se silovito trudi da bude zabavan, ali u bioskopu nije bilo smeškanja. Ne postoji fora koja se pamti. A znate koga mi je najviše žao? Onih ljudi koji će ovo pustiti da gledaju na gajbi, puni entuzijazma.

OCENA:

The post Akvamen / Aquaman (2018) appeared first on Filmska bleja.

LIGA PRAVDE je fantastičan vizualni doživljaj za video igru iz 2009, ali ne i za film od više stotina miliona dolara. To je prvi utisak kada ugledate Gotam u pozadini. Kao da Betmen stoji ispred led ekrana na kom se emituje Gotam. Isti problem sa jezivim Stepenvulfom, koga je svakako mogla da glumi osoba umesto piksela.

Film je zabavan na nivou da su se sakupili omiljeni junaci na jednom mestu, ali je sakupljanje bilo dugo i naivno. Stepenvulf je zao tek da bi bio zao, poput Skeletora, i preti da će da pusti horor na Zemlju (što bi rekao moj poznanik – iako iz njegove perspektive to ne bi trebalo da bude horor, njemu je ono što Zemljani vide kao pakao prirodni habitat). Dijalozi su stripovski (i tužno američki… “Dostojevski!”), a humor većinom usiljen.

Najbolji deo je onaj sa Amazonkama, a najbolji lik brbljiva, kretenska verzija Berija Alena. Uzgred, za lika koji mi je nebitan, Sajborg je zanimljiv i odlično kastovan.

Ono što najviše fali ovom filmu je Supermen. I kada ga napokon bude, on se onda nežno drži za ruke sa ružnom ženom u polju kukuruza. Ili je ponekad primetno gadno animiranog lica, pošto su Henriju Kavilu skidali brkove u post-produkciji (jer je uporedo snimao film NEMOGUĆA MISIJA: RAZILAŽENJE).

Velika pohvala za trajanje, jer bi sve iznad dva sata bila patnja, ovako prođe relativno bezbolno. Čak i ako je scena pakla na Zemlji ravna onoj iz STAR WARS EPISODE II ATTACK OF THE CLONES gde ratuju droidi i džedaji. Svi znamo koliki je to bedak.

Zanimljivo, što više razmišljam o filmu, sve mi je gori. U bioskopskoj sali sam bio ometen šarenilom kompjuterski generisanih grafičkih elemenata i, delimično, šarmom glavnih aktera.

I da, imate dve after-credits scene. Jedna je ono što bi LIGA PRAVDE trebalo da bude. Druga je najava nečeg što mi se ne sviđa. Držim Vorneru fige da im ovo čudo upali tek da bi možda snimili nešto pristojno kasnije.

OCENA:

The post Liga pravde / Justice League (2017) appeared first on Filmska bleja.

Pošto je ČUDESNA ŽENA zakasnila dve nedelje u naše bioskope, onda sam lepo sačekao da prođe talas dobrih i verovatno plaćenih kritika koje idu par dana pre premijere i zatim pročitao one skorašnje koje su verodostojnije. Kritike su i dalje bile pozitivne, iako prizemljenije. I sada kad sam pogledao film shvatam hajp oko glumice, ali ne i oko filma.

Gal Gadot je legla u ulogu Wonder Woman kao dupe na nošu i tu nema nikakve sumnje. Neverovatno, čak i Kris Pajn daje sve od sebe, iako je ošljar svetskih razmera. Režija je iznenađujuće dobra, neka rešenja u akcionim scenama su me iznenadila i da ne postoje ti neki blesavi prelazi sa prave glumice u skoku u digitalnu 3D animiranu istu tu osobu u nastavku visoko-stilizovanog skoka – bilo bi još bolje.

Dok sam gledao film, imao sam osećaj da je ČUDESNA ŽENA trebalo da bude snimljen sredinom devedesetih. Dete poraste u ratnika, ratnik čarobnim portalom zaluta u Njujork, malo pomogne stanovnicima u sitnim prepirkama, malo mu se smeju jer je retardiran i ne razume grad i moderno nego samo mač i batine, a na kraju taj Njujork rasturi čudovište iz ratnikovog sveta i onda ide dvadesetominutni fajt. Ako prepravimo da muško dete bude žensko i postane ratnica, te Njujork danas zamenimo za Prvi svetski rat na tlu Engleske i Belgije, sve što nam fali je čudovište na kraju za bitku. Ah, čekaj, ne fali! Kao i svi DCEU filmovi do sad i ovaj se završava velikom bitkom od 20 minuta protiv nekog ko je u suštini čudovište. Uvek je najveća mana sva tri prethodna filma ta bitka na kraju i tako je i sad i tako će, verovatno, biti i sa sledećim filmom Justice League. Iz nekog razloga na tome se baš insistira.

Neko bi rekao da moja zapažnja, o nesuvislim dramaturškim momentima slavlja seljana nakon spašavanja sela i/ili grljenja vojnika na kraju, dolaze od neke mržnje prema DC univerzumu. To zapravo nije tačno. Zaista bih voleo da ti filmovi funkcionišu. Moj prvi superheroj u životu je bio Supermen, u stripu i na platnu. Iako nisam vezan za lik Wonder Woman, vidim kvalitete i poznajem osnove izvučene iz stripova. Na žalost, iako je lik WW super izveden, središnji deo filma se razvuče u polu-potrebnim romantičarskim govorancijama i kako ide ka kraju postaje sve lošiji. Postoji i niz grešaka tipa ima kapu – nema kapu ili ima mač – nema mač ili “odakle je izvadila štit?” ili čak “malopre je držala laso u ruci, a sad joj je za pojasom”. U normalnim okolnostima takve stvari ne bih primetio, ali kada film klone takve stvari bodu oči. U prvoj polovini filma ne bih primetio ni da se pojavi Ronald McDonald noseći poslužavnik čizburgera iza Amazonki na konjima.

Kada sam izašao iz bioskopa generalni odnos prema filmu ČUDESNA ŽENA mene i mojih prijatelja je bio “ok je film, nije ništa specijalno”. Simpatična stvar se desila na premijeri pa su odnegde doveli devojčicu koja glumi mladu Dijanu na početku filma. Publika ju je pozdravila gromoglasnim aplauzom kada se pojavila na ekranu. Na svu sreću film nije u 3D-u pa možete da gledate film rasterećeni. Ipak, spremite se na sedenje skoro tri sata, jer uz trejlere i reklame u bioskopu provedete više od dva i po sata.

OCENA:

The post Čudesna žena / Wonder Woman (2017) appeared first on Filmska bleja.

Retko koji film ovoliko podeli publiku na “Sjajno!” i “Fuj!” kao što je to uradio ODRED OTPISANIH, prema onome što sam mogao da čujem izlazeći iz sale bioskopa Cineplexx. Meni je ovaj film ni tamo, ni ovamo. Bukvalno ne postoji opravdanje za postojanje ovog kinematografskog dela, a hajp koji film sa sobom nosi nije realan jer je Vorner toliko para stukao na marketing da ekonomisti u Holivudu tvrde da je potrebno da film zaradi 750 miliona dolara kako bi bili na nuli. To će se verovatno i desiti, uprkos zdravom razumu.

Ono što je primetno od samog početka je da su dosta uložili u muziku i glumce. To su dve najskuplje stavke. Veoma sam se razočarao kad sam shvatio da je glavni glumac Vil Smit. Još više sam se razočarao kada sam shvatio da je Džoker (Džared Leto) sporedni lik čije je postojanje opravdano jedino zbog priče o nastanku Harli Kvin (Margot Robi). Meni se ovakav Džoker nije svideo jer mi fali taj manijakalni kez po kome je lik prepoznatljiv. Ovako Džoker funkcioniše kao nenormalna osoba sa kosom ofarbanom u zeleno i sklonostima ka kontemporarnoj primenjenoj umetnosti, ponajviše instalaciji! Primetan je loš izbor negativaca, što su Kara Delavinj i njene obrve u ulozi The Enchantress, ali kao što sam i rekao – ne postoji razlog postojanja filma ODRED OTPISANIH. Gde je radnja? Pa, nema je!

Ne želim da ulazim u režiju i montažu, jer kada se pođe od činjenice da je reditelj Dejvid Ajer sam napisao scenario, a da su mu producenti prepravljali film u poslednjem trenutku, ne može se tačno proceniti šta je čije. Ljudi se žale na montažu, ali video sam svega dva diskutabilna reza i, doduše, dosta ne-ritma. Povremeno mi je bilo dosadno, čak i kada se dosta toga dešava na ekranu. Američko insistiranje na tome da su ovi (blago rečeno) indijanci ljudi koji žude za porodicom i ljubavlju je previše patetike koju ne mogu lako da svarim u jednom ovakvom ostvarenju.

Zaista mislim da je Dejvid Ajer odvratni rednek kome ponekad neki film slučajno upali zato što ima sjajan odnos sa, isključivo, posvećenim glumcima (kao na primer FURY, nikako kao SABOTAGE).

Lepo je što ODRED OTPISANIH ima i pojavljivanje Betmena, ali ono… BETMENE FEJK SI I NEBITAN. Bar to poručuju scene u kojima se Tamni Vitez pojavljuje. Takođe ono prekratko pojavljivanje Fleša služi samo u svrhu reklame za film LIGA PRAVDE. I kada smo već kod toga, postoji preglupa after-credits scena… E, moj Bruse Vejne i ti si mi neki detektiv!

OCENA:

The post Odred otpisanih / Suicide Squad (2016) appeared first on Filmska bleja.