Liga pravde / Justice League (2017)
LIGA PRAVDE je fantastičan vizualni doživljaj za video igru iz 2009, ali ne i za film od više stotina miliona dolara. To je prvi utisak kada ugledate Gotam u pozadini. Kao da Betmen stoji ispred led ekrana na kom se emituje Gotam. Isti problem sa jezivim Stepenvulfom, koga je svakako mogla da glumi osoba umesto piksela.
Film je zabavan na nivou da su se sakupili omiljeni junaci na jednom mestu, ali je sakupljanje bilo dugo i naivno. Stepenvulf je zao tek da bi bio zao, poput Skeletora, i preti da će da pusti horor na Zemlju (što bi rekao moj poznanik – iako iz njegove perspektive to ne bi trebalo da bude horor, njemu je ono što Zemljani vide kao pakao prirodni habitat). Dijalozi su stripovski (i tužno američki… “Dostojevski!”), a humor većinom usiljen.
Najbolji deo je onaj sa Amazonkama, a najbolji lik brbljiva, kretenska verzija Berija Alena. Uzgred, za lika koji mi je nebitan, Sajborg je zanimljiv i odlično kastovan.
Ono što najviše fali ovom filmu je Supermen. I kada ga napokon bude, on se onda nežno drži za ruke sa ružnom ženom u polju kukuruza. Ili je ponekad primetno gadno animiranog lica, pošto su Henriju Kavilu skidali brkove u post-produkciji (jer je uporedo snimao film NEMOGUĆA MISIJA: RAZILAŽENJE).
Velika pohvala za trajanje, jer bi sve iznad dva sata bila patnja, ovako prođe relativno bezbolno. Čak i ako je scena pakla na Zemlji ravna onoj iz STAR WARS EPISODE II ATTACK OF THE CLONES gde ratuju droidi i džedaji. Svi znamo koliki je to bedak.
Zanimljivo, što više razmišljam o filmu, sve mi je gori. U bioskopskoj sali sam bio ometen šarenilom kompjuterski generisanih grafičkih elemenata i, delimično, šarmom glavnih aktera.
I da, imate dve after-credits scene. Jedna je ono što bi LIGA PRAVDE trebalo da bude. Druga je najava nečeg što mi se ne sviđa. Držim Vorneru fige da im ovo čudo upali tek da bi možda snimili nešto pristojno kasnije.
OCENA:
