Došlo je vreme za premijeru pete digitalizovane i remasterizovane kopije domaćeg filma i u pitanju je LEPOTA POROKA Živka Nikolića. Momci i devojke koji vode projekat VIP Kinoteka su odlučili da se premijera održi pod otvorenim nebom na Kalemegdanu u Boho baru. Bilo je tesnjikavo za sve posetioce, pogotovo kada je došlo do same projekcije filma, jer klub na terasi ipak nije bioskop i postoji raspored stolova i lejzi begova. Ipak da bi ublažili našu bol, spremili su nam Moritz Ice sladolede i kokice u kutijama poput one kroz koju mi je na SPECIJALNOM VASPITANJU prošla ruka i poslala sve kokice Bokiju Periću u krilo. Ovoga puta nije bilo takvog ekscesa, pretpostavljam da su zalepili dna.

Kao i uvek, bila je planirana govorancija pre projekcije, a trajala je znatno duže nego što je iko želeo. Nakon Pere Božovića, Mire Banjac, Mikija Krstovića i Zorana Simjanovića, tome je najviše doprinela gospođa Vesna Pećanac, supruga pokojnog reditelja Živka Nikolića, koju su emocije toliko ponele da je ostavila čak i direktora Kinoteke bez reči. Da, gospodin Pantelić je moderisao razgovor sa ekipom i porodicom reditelja – kao i uvek. Kada bi se našao u uzburkanom moru i obe ruke morao da koristi kako bi doplivao do obale, on izgleda ni tad ne bi ispustio mikrofon iz ruke. No, publika je bez glasa izdržala ovih sat vremena, aplaudirala svako malo i na kraju dočekala film.

A film? Ja sam ga, eto, poslednji put gledao pre 10 godina i izgledao je sivo. Jedva sam ga podneo. Nije mi bio smešan. Na polovini sam posustao i pažnja me više nije držala. Sada je bila potpuno drugačija priča. Fotografija Radeta Vladića, iz perioda kada je još uvek imao entuzijazam, je prelepa. Reditelj je sam napisao scenario o sukobu tradicionalnog crnogorskog načina života na planini sa modernim naturističkim kampom na primorju. Iako LEPOTA POROKA funkcioniše kao komedija, jer je film u navrate zaista oplemenjen humorom, ipak je u pitanju drama, pa čak i tragedija. Od prvog oduzimanja ljudskog života zbog nekih čudnih verovanja, do poslednjeg čina gde glavni junak, čak i ne znajući šta se konkretno u nudističkom kampu dešava, prihvata činjenicu da je njegova žena skrenula sa puta moralnih odluka karakterističnih za mesto porekla. I nekoga film ostavlja da žali Luku (Mima Karadžić) i prezre Jagliku (Mira Furlan), a većinu publike kraj tera u nerazumevanje i neodobravanje postupaka glavnih aktera.

Inače, Mira Furlan je ovde pokidala glumu, osim što je zaista predivno biće sa ekrana. Petar Božović je polomio glumu na tri polovine, a u stopu ga prati i Mira Banjac. Svi ostali su druga rupa na svirali, čak i Mima. Kažem “čak” jer je u ovoj fazi svoje karijere zapravo imao filmsku prisutnost, koju ne mnogo kasnije gubi zajedno sa talentom. Muzika je na mestu, ali ponovo se dovodi u pitanje Simjanovićeva želja da koristi “moderan” zvuk sa sintisajzera, umesto da se okrene tradicionalnim instrumentima, jer danas ta muzika zvuči naivno i daleko od toga da je vanvremenska. To je čini verovatno najslabijom karikom ovog filma, uprkos tom nekom opskurnom disko hitu koji je film iznedrio. O režiji neću mnogo, zaista je vrhunska za tadašnju evropsku produkciju. U produkciji Centar filma, LEPOTA POROKA, ovo remek delo jugoslovenske kinematografije napravilo je revoluciju u filmskoj produkciji tadašnje SFRJ, jer se prodalo oko 870 hiljada bioskopskih karata. Blokbaster, kažete? Čekamo remaster HAJDE DA SE VOLIMO. He, he. No umesto toga, u junu dobijamo VARLJIVO LETO. Uopa!

OCENA:

The post Lepota Poroka (1986) – VIP KINOTEKA 5 appeared first on Filmska bleja.

Kao što do sad već znate, otprilike jednom mesečno se u Kinoteci prikazuju remasterizovane digitalne kopije starih filmova sa spiska 100 najboljih srpskih dugometražnih igranih filmova. Kompanija VIP je finansirala proces revitalizacije 10 važnih filmova i četvrti po redu su MARATONCI.

Ovo je do sad bila najposećenija premijera, bilo je toliko zvanica da je film morao da bude pušten sinhrono još u dve sale da bi svi prisutni uspeli da pogledaju umivenu kopiju ovog kultnog ostvarenja. Imao sam sreću da budem u velikoj sali, gde sam još jedan put prisustvovao razgovoru sa članovima ekipe. Međutim, ovog puta je došlo do promene u načinu prezentovanja. Kao da je čitao moje prethodne postove, Jugoslav Pantelić se povukao da bude “samo” direktor Kinoteke, a ne i prezenter uvodnog razgovora. Za to je bila zadužena prezenterka koja je svoj posao shvatila ozbiljno. Prvi gost govornik je bio vazda raspoložen Dejan Turk iz kompanije VIP (i njegova replika trubice iz filma), da bi na sceni zatim izdefilovali reditelj Slobodan Šijan, scenarista Dušan Kovačević, glumci Bogdan Diklić i Melita Bihali, kompozitor Zoran Simjanović, direktor fotografije Božidar Bota Nikolić i scenograf Milenko Jeremić. Prezenterka je pitala glumce kako su dobili uloge u filmu i nakon Diklićeve polu-zanimljive priče, Melita Bihali je rekla da je ulogu dobila preko veze. Malo se zbunila i dodala – zbog grudi. Publika je nagradila iskrenost aplauzom, a prezenterka od tog trenutka više nije bila funkcionalna. Nakon neprijatne pauze, mikrofon je šetao od nje do direktora Pantelića i nazad, da bi na kraju Jugoslav pružio “servisnu” informaciju o tome da će film početi u sve tri sale u isto vreme i da se stajaća publika rasporedi gde može.

Šta reći o filmu MARATONCI TRČE POČASNI KRUG, a da ne znate? Ovo je do sad najbolje remasterizovana kopija. Da ne znate da je većina glumaca odavno upokojena, pomislili bi ste da je film snimljen 2018. godine, a pošto je sniman na filmskoj traci pa prenet u digitalni format, izgleda daleko bolje od filmova koji i jesu zapravo snimljeni ove godine. I zvuk je najčistiji do sad.

Što se samog filma tiče, pronaći manu je izuzetno teško. Scenario je remek-delo čiji se delovi dan danas citiraju i parafraziraju. Glumci su zaista na visini zadatka i vidi se da se jako zabavljaju. Muzika je baš kako treba – grobljanska. Scenografija bogata, kostimi adekvatni godinama koje prikazuju. Čak i da to sve nije tako, ne biste primetili od smeha.

Ukoliko, nedajbože, do vas MARATONCI nisu nikada stigli ili biste želeli da vidite fantastičnu novu kopiju, imate dve specijalne projekcije filma u Kinoteci 24. aprila od 18 i 20.30 sati. A sledeći film čiji remaster čekamo je LEPOTA POROKA!

OCENA:

The post Maratonci trče počasni krug (1982) – VIP KINOTEKA 4 appeared first on Filmska bleja.

Sinoć je u Jugoslovenskoj kinoteci održan treći deo VIP KINOTEKE, udruženog poduhvata pomenute institucije i korporacije Vip Mobile da se remasterizuje deset najvažnijih filmova srpske kinematografije. Nakon filmova KO TO TAMO PEVA i KAD BUDEM MRTAV I BEO, na red je došlo i SPECIJALNO VASPITANJE. Kao i prethodna dva puta, sve nas je pozdravio konferansije (i direktor Kinoteke) Jugoslav Pantelić, kao i direktor Vipa Dejan Turk. Jugoslav (koristim ime za konferansjea i prezime za direktora Kinoteke, podsvesno ga smeštajući u ulogu Džekila/Hajda) je, kao i uvek, iveo na scenu ekipu filma. One koji su živi, pa od tih – one koji su mogli da dođu po vejavici. Razgovor je bio kratak i efektan, najpre jer se reditelju Goranu Markoviću i ekipi nije mnogo pričalo. I zato smo se Nevena Jovanović, Milan Krunić, Ivana Ilijin, Boki Perić i ja relativno brzo prepustili digitalnom remasteru filma.

Moje prvo gledanje ovog filma je proteklo u najboljem redu, miru i disciplini. Zašto? Zato što me je film “uvukao” od prvog kadra i dozvolio mi potpuno uživanje u mraku velike sale Kinoteke. Koristiću ovu frazu po treći put – film izgleda kao da je juče snimljen. Za početak, animacija logotipa Centar filma bila je ključ za povratak u prošlost. Bez kracera i prašine koji odaju da je u pitanju deo istorije velike (jugoslovenske) kinematografije. Samo po zvuku se čuje da je u pitanju nešto iz prošlosti, jer mono magnetna traka možda i ne dozvoljava preterani “touch-up” zvuka. Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću.

Reditelj Goran Marković je na talasu entuzijazma posvetio dobre dve godine istraživanju kako bi ovu priču realizovao. SPECIJALNO VASPITANJE ima sve odlike debitantskog filma velikog reditelja. U pitanju je vešto ispričana priča i verno preneta atmosfera popravnog doma (čak iako nije verno preneta, mi kao publika verujemo da jeste). Film ne može više biti dete tog vremena, kraja sedamdesetih, a uopšte nije loše ostario. Jedina pridika bi mogla da se kompozitoru za jednoličnu muziku (čini se kao da u filmu ima svega dve numere). Takođe, muzika je ta koja otkriva godinu proizvodnje, jer je kompozitor u želji za modernim rezultatom koristio boju sa sintisajzera koja u uvodnoj numeri lomi uši i prži mozak, te četrdeset godina kasnije zvuči zastarelo. Obično kompozitori umeju da prepoznaju koji elementi neće štrčati u budućnosti, stoga imamo puno filmske muzike koja opstaje i dan danas. U ovom konkretnom slučaju, čini se da nije tako.

Perfektnu depikciju fiktivnog dečaka i mladog delinkventa Pere Trte je izveo Slavko Štimac. Berček u ulozi “ćutologa” Ljupčeta, Bekim Fehmiu kao nastavnik Žabac i sam Štimac, fantastičan su trio koji nosi ceo film, ali je daleko od toga da su sami u svojim izvedbama. Ovaj film ima baš dosta uloga za debitantsko delo, a neke od njih su sjajna kratka pojavljivanja Voje Brajovića i reditelja Srđana Karanovića.

Naravno, ovo ljupko ostvarenje u kome Pera Trta pokušava da pronađe pravi put za sebe, prestaje da bude ljupko i postaje otrežnjujuće onda kada Ljupče pomahnita pred kraj filma, nakon što shvati da su u bezizlaznoj situaciji. Najjače emocije koje mogu da budu prenesene sa velikog platna su osećaj nemoći i samoće. Iako film ostavlja trag i na publiku i na Peru, nekako možemo da pretpostavimo da bi on danas bio živ i zdrav, sa zanatom u rukama i porodicom oko sebe, na trinaestom spratu zgrade sagrađene na mestu njegove srušene straćare.

OCENA:

The post VIP KINOTEKA 3: Specijalno vaspitanje / Special Education (1977) appeared first on Filmska bleja.

Sinoć sam imao priliku da pogledam digitalno restauriran film KAD BUDEM MRTAV I BEO Živojina Žike Pavlovića iz 1967. godine, po prvi put na velikom platnu. Film mi je mnogo više prijao nego kada sam ga gledao na televiziji, jasnije je o filmu kakvog kalibra se radi. Fotografija je kao da je film snimljen juče i jedino što vas vraća u šezdesete je starinska špica. Ovaj film je bio zreo za fejslifting, najpre jer će sada biti prikazan na tri projekcije na Berlinalu u okviru programa “Forum” što je super, mada mi se ne sviđa prevod jer je malo nepromišljen. Ali pošto idem u Berlin na festival (po prvi put), pokušaću da budem nezvanični ambasador ovog filma i da ga hvalim svima koje sretnem.

Ispred mene su tokom projekcije sedeli članovi porodice Pavlović, a na binu su izašli, na kratak razgovor sa direktorom Kinoteke Jugoslavom Pantelićem, glumica Dara Čalenić sa suprugom, filmskim teoretičarem i istoričarem Vladimirom Vladom Petrićem, glumci Milan Jelić i Vladan Živković, direktor fotografije Milorad Jakšić-Fanđo i muzičar Vladimir Janković Džet, koji je sa grupom CRNI BISERI učestvovao u filmu. Naravno na binu je izašao i direktor kompanije VIP mobile, kao finansijer kampanje vezane za prvih 10 filmova. Dodao bih samo da nije dobra ideja da direktor Kinoteke bude i konferansije, na temu čega je i prošli put na premijeri KO TO TAMO PEVA nekolicina nas iz publike razgovarala nakon filma. Sličan žamor se dogodilo i sinoć.

Ovo je već drugi remasterizovani film u okviru kampanje VIP Kinoteka, što znači da je ostalo još 8 filmova da se digitalizuje do kraja godine. Sledeći film je SPECIJALNO VASPITANJE. A što se tiče dela Žike Pavlovića, KAD BUDEM MRTAV I BEO i njegovi ostali filmovi će biti prikazani sa postojećih kopija u Kinoteci, uz izložbu, u nekom trenutku.

OCENA:

The post Kad budem mrtav i beo (1967) – VIP KINOTEKA 2 appeared first on Filmska bleja.

Ovaj dokumentarni film je rađen za TV, ali je pronašao put od festivala do festivala da bi kod nas završio u distribuciji kuće Cineplexx (inače lanca bioskopa). Bogatstvo produkcije i kratko trajanje filma ĆIĆOLINA: KUMA OD SKANDALA omogućavaju pitak doživljaj, koji na žalost ostavlja utisak izuzetno izglačane reportaže od skoro sat vremena.

Naravno, igra se na nostalgiju i šarm Ćićoline koji je zaista vredan pomena. Ona je jako harizmatična i to koristi protiv vas. Lako će vas ubediti da je biti go najlepša i najprirodnija stvar, te ako ne pazite jednog dana ćete se samo osvestiti gologuzi na biciklu u krugu oko Ade ili u šetnji po nadvožnjaku dok zadižete suknjicu kako biste zbunili nesrećne vozače na autoputu ispod.

Šalu na stranu, osetno je da sat vremena nije dovoljno da objasni publici kompleksnost, ironično, prilično jednostavne osobe koja je Ćićolina. TV format bi bio manje osetan da sagovornici nisu klasični talking heads sa šarenim mrdajućim disko grafikom na kojoj su potpisana imena. Film ne igra preterano na emocije, čak i kada se Ćićolina rasplače u kadru. To vas prosto ne dodiruje previše, jer je već sledeći kadar neki insert iz filma ili stripa gde je gola i grli plišanog medu. Cela stvar oko njenog političkog angažovanja je smehotresna, ali nije nesuvisla. Na kraju krajeva, svet se zaista deli na dobe i loše Ćiće, kako Ćićolina naziva svoje fanove.

Sve u svemu, ovo je dobar početak za istraživanje Ilone Staler zvane Ćićolina, ali ćete verovatno poželeti da zagrebete više i izguglate još, skinete neke torente prastarih itelijanskih erotskih ili porno filmova, te posetite njen sajt gde piše da ukoliko kupite neki od diskova ili majica ili knjiga, dobijate posvetu i poljubac – a ako ste u Rimu, u zavisnosti od njenih obaveza, kupljeni predmet će vam rado doneti sama i slikati selfie za uspomenu. Ja sam, kao dobar Ćićo, autogram i fotku dobio – a vi vidite.

OCENA:

Ako želite da pročitate više i o drugom filmu kog sam gledao na festivalu BELDOCS 2017, evo linka – VENERA

The post Ćićolina: Kuma od skandala / La Cicciolina. Godmother of Scandal (2016) – BELDOCS 2017 appeared first on Filmska bleja.

Ja znam da često imam taj “ova glumica je strava riba i zamišljam je golu” mizogini stav u svojim pisanijima, ali film VENERA me udara tačno u nerv za mizoginiju. Najpre prema rediteljkama. Dakle, ideja je da naprave kasting za film u kome bi vizualizovale nade, frustracije, oduševljenje seksom kod mladih devojaka. Prvi korak je bio da dovedu mlade devojke da im se otvore pa da od toga prave neku umetnost. Na kraju – sam kasting je postao umetnost. Da, moguće je napraviti film sa kamerom ili dve u beloj sobi sa parketom i jednom stolicom.

Dvadesetak devojaka se zaista otvara i dele sa nama svoja iskustva, uredno vođene evidencije o ljudima sa kojima su spavali, objašnjenje emocija i fantazija, kao i odnos prema svom telu i načinu na koji ih drugi sagledaju. Super koncept koji sjajno funkcioniše. Osetite sve. Vidite im na licima sve. I, uglavnom, nije dosadno. Rediteljke daju prostora i film diše.

Međutim, siguran sam da ima mnogo više i drugačijih stvari da se kaže. Nama Srbima su Šveđanke uvek bile seksi plave cice sa letovanja u Hrvatskoj ili pohotni vlažni san iz seksi filmova. Elem, Šveđanke su gabori. Barem ove u filmu. Iako nam objašnjavaju kako se ne treba stideti svog tela, one su svesne da su gabori i to je deo naracije. Ono što ne mogu ili ne želim da shvatim su dlake ispod pazuha. Bio sam u Švedskoj, upoznao sam devojke, nisu sve ovakve. Jedna drugarica je imala taj trip “od sutra ne brijem pazuh, zašto bih se uređivala za muške svinje”, ali sam joj rekao kako i sam brijem pazuh i to ne iz estetskih razloga već higijenskih, prosto – da ne bih smrdeo. I složila se da je žbun loša ideja.

Ha, žbun! Tako Šveđanke nazivaju svoje vagine. I da, sve devojke u filmu VENERA imaju žbun. Opet, tvrdim da nisu sve takve, ali u ovom filmu apsolutno jesu. Neke devojke su lezbejke, neke imaju pirsinge u nosu, jedna je ošišana na lonče i do kraja filma sve se skinu gole da pokažu sebe ne samo emocionalno nego i fizički. I jeste, svaka je lepa na svoj način kada se sve sabere. Neke su, iznenađujuće za ovaj film, lepše (ili zgodnije) od drugih. Bez obzira na to, imam utisak da su rediteljke tražile devojke samo u jednom kvartu. U nekoj stokholmskoj Savamali. Samo urbane devojke iz različitih andergraund supkultura, ali svakako alternativne u svom izgledu. Nema devojaka druge boje kože do bele, nema devojaka koje su domaćićkog ili ruralnijeg tipa. Ja tu vidim malo snobizma i malo lenjosti. Mislim, stotinu devojaka je prošlo ispred kamere i film je sniman 4 godine. Rekao bi čovek da će sagovornice biti baš različite.

Kada se sve sabere, dobijate jednu švedsku Frankenštajnovu mladu, sa svim nesigurnostima, statistikama, željama i ambicijama vezanim za seks. I ta čudna devojka, sa glavom u oblacima problema oblači se kao tetka, pije alkohol iz tegle, nosi ravnu obuću, ima pirsing u nosu i verovatno izlazi u neki stokholmski KC Grad.

Iako sam siguran da prosečna Srpkinja može da se pronađe u pričama, određeni elementi su zaista egzotični i čini se da prave blokadu gde bi upoređivanje postalo puko posmatranje, poput onog u muzeju savremene umetnosti (u našem slučaju, jednom, kada ga otvore). Meni je većina priča nešto o čemu sam već slušao i o čemu sam već razgovarao. Svestan sam da nisu svi ljudi otvoreni za takve razgovore. Možda je i do mojih godina. Ipak, ovaj film bih obavezno puštao srednjoškolcima. Ako ništa drugo, mislim da može pozitivno da utiče na samopouzdanje mlađih devojaka, a muškarci mogu i da nauče neke stvari. Na mene VENERA prosto ne deluje onako kako je zamišljeno.

OCENA:

Pročitajte i o drugom filmu kog sam gledao na festivalu BELDOCS 2017 – ĆIĆOLINA: KUMA OD SKANDALA

The post Venera / Venus (2016) – BELDOCS 2017 appeared first on Filmska bleja.