Nakon nekoliko džinovskih blokbastera, od kojih je jedan prethodnik ovog filma – OSVETNICI: KRAJ IGRE, napokon nam je u bioskope stigao novi Spajdi u dugoočekivanom filmu SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE.

Čekanje se isplatilo jer smo dobili jedan sjajan, brz film koji je svedena tinejdžerska romantična komedija smeštena u haos i beznađe superherojskog filma. Ovog puta negativac dolazi pravo sa naslovnice prve epizode Spajdermena ikada. Meni se kao fanu apsolutno dopada korišćenje negativaca iz stripa koji su se “zapatili” još u prvih nekoliko brojeva iz šezdesetih.

Naravno, ovo je jedan izuzetno moderan Spajdermen, pa je sve u duhu modernog doba (pa čak iako likovi koriste smart telefone, mada se po nekim proračunima film odvija 5 godina u budućnosti, hehe). Sva ta tehnologija Tonija Starka, koja završi u tinejdžerskim rukama, praktično je svemoguća i polako dolazimo do toga da su članovi Osvetnika zapravo nemoguće jaki. Moja pretpostavka je da je to namerno. I zabavno je kako se ignorišu drugi likovi iz MCU kad zagusti, odnosno – kao i u stripu, prosto su na nekom drugom mestu i biju neke svoje bitke.

Što se reditelja tiče, Džon Vats je na visini zadatka. Prethodni film SPAJDERMEN: POVRATAK KUĆI je bio fantastičan, ali je ovaj još bolji. Učinio je da ovaj film funkcioniše samostalno, ne samo kao polu-potreban deo šireg filmskog serijala. Film igra na komediju i dosta se ljudi u bioskopu smejalo na glas, to je veliki plus. Prosto sam se začudio da neko može da izvuče ovoliko dobru akciono-superherojsku-romantičnu-tinejdž-komediju. A kad smo kod akcije, ima je dosta i nikada nije lejm. Ovaj film ima do sad najbolje snimljene prolaske kroz vazduh mlađanog Spajdermena.

Naravno, SPAJDERMEN: DALEKO OD KUĆE ne bi bio to što jeste da nema Toma Holanda u naslovnoj ulozi. Iako su svi glumci apsolutno na visini zadatka, on zaista briljira. Sviđa mi se što nije onaj prejadni Piter Parker kome je sve kurac u životu, već prijatni šmokljan dobrog srca i takoreći go-getter, pritom ima finu stripsku žvaku kada nosi masku preko lica.

Obratite pažnju i na dve scene od kojih je jedna nakon prvog dela špice, a druga na samom kraju filma. Prilično su uzbudljive. Kao i ostatak filma, uostalom. Za svaku preporuku u ove letnje dane, kada, ako ne na more, možete da pobegnete u hladovinu klimatizovane bioskopske sale.

OCENA:

The post Spajdermen: Daleko od kuće / Spider-Man: Far From Home (2019) appeared first on Filmska bleja.

Nemoguće je opisati HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES, a ne spojlovati premisu filma. Ja sam u ovo kino-iskustvo ušao bez predznanja, na eci-peci-pec izbor onoga što bih mogao da pogledam. Da ja nisam ja, verovatno bih odustao posle 20 minuta. “Zašto?”- pitate se.

Film počinje kao neki britanski punk-flick sa kraja sedamdesetih i početka osamdesetih. Puno drndavog gitarskog naboja, uz adekvatno trešenje kamere i divljačku vožnju biciklom kroz odurni Krojdon, što je u suštini londonska Karaburma. Ortaci su simpa-nevini-panker (simpatični Aleks Šarp), bucko-pijandura i panker-jebač-presretač, sva trojica tinejdžeri. Spremaju se za žurku na koju žele da upadnu nepozvani. Eto, to vam je jedan film i traje manje-više 15 minuta. Već kada uđu na žurku, a potpuno su pogrešili gajbu, dolazimo do prelomne tačke.

U tom trenutku HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES dobija potpuno novu atmosferu i Nil Gejman (autor kratke priče po kojoj je film baziran) preuzima kormilo. Naravno da su na gajbi vanzemaljci-sektaši! Dizajn svega je zapravo sjajan. Pritom je moj entuzijazam za film rastao kako svaki od tri tinejdžera upoznaje po jednu kastu vanzemaljske rase.

Iako na talase prečudan, pa sasvim realan za Krojdon s kraja sedamdesetih, pa u nekim trenucima muzički samosvestan (da, Nikol Kidman je vlasnica kluba i menadžerka pank bendova), da bi svakako bio polu-prijatno uvrnuti SF, film uspeva da bude spontano dosadan u par navrata. Džon Kameron Mičel je režirao ozbiljnu papazjaniju. Ali isto tako nam je podario najseksi El Fening do sad. Mislim, ona mi nikad nije bila seksi, ni u filmu ZAKON NOĆI niti bilo gde drugde, tako da je ovo prvi put da sam je video i pomislio – “njam!”

I sve to sam gledao kao hipnotisan, ne znajući šta me čeka iz ćoška. Na sreću kraj mi se, takav kakav jeste, prilično svideo. HOW TO TALK TO GIRLS AT PARTIES nije film za svakog, ali da je drugačiji i interesantan, jeste.

OCENA:

The post How to Talk to Girls at Parties (2017) appeared first on Filmska bleja.

I ovaj film je preveden tako da zvuči kao loš film, kao svojevremeno AMERICAN PIE (jer je izašao 1999. kada je bilo šta američko bilo kanda fuj, pa je u bioskope film ušao pod imenom MANGUPI OVERAVAJU MATURU). Dakle, BLOCKERS, što je zaista teško prevesti pošto mladi u Srbiji takođe koriste englesku frazu cock-block za izazivanje obustave seksualnog čina, preveden je NEĆE MOĆI OVE NOĆI. I prevod je adekvatan, samo zvuči loše.

Film je zaista bolji od svog srpskog naziva. Dinamičan, zabavan i prelazi granice vulgarnosti, što je meni baš kako treba. Kasting je carski. Ne znam da li su bolje izabrane tinejdžerke ili roditelji. Uživanje je gledati ih na ekranu, pogotovu Džona Cenu (emocionalni ćale), koji ipak nije glumac per se. Ali on ima taj Švarcijevski vajb i evidentno je da mu komedija ide od ruke. Iako šmira, usput ni ne primetimo da smo mu poverovali da je on baš taj tip sa ekrana. Mada je meni Ajk Barinholc (odsutni ćale) ipak pokidao u ovom filmu. Devojke koje glume njihove ćerke su takođe sjajne. I tačno su najslabiji tandem majka-ćerka Lesli Man i Ketrin Njuton.

Film se igra sa nedaćama koje društvene mreže i emotikoni donose “matorcima”, kao i klasičnom protekcijom roditelja koja zna da ode daleko. Dok su se većinom tinejdžeri oko mene smejali na glas na seks šale i fore u kojima roditelji ne kapiraju nove tehnologije, ja sam se nasmejao i na par oflajn šala koje su naišle na zid ćutnje kod neupućene omladine. Koliko im tek onda nije jasan READY PLAYER ONE?

Ako (ni)ste kul kao ja, na glas ćete se smejati scenama sa lokanjem piva buljom i igrom seks žmurke. I to će vam biti dosta da izađete zadovoljni iz bioskopa. Postoji i lep emocionalan deo gde odsutni otac ćerki priča zašto je bio odsutan i retko je iskren momenat u filmovima ovakvog tipa. Jedina mana je što nisu sve fore smešne i to je ono gde ponovo mogu da povučem paralelu sa filmom AMERIČKA PITA.

NEĆE MOĆI OVE NOĆI ne izgleda kao film koji bi mogao da ima jedan, a kamoli tri nastavka. Malo je mlak, ali to nije dovoljna mana da vam ne bih rekao da odete u bioskop. Super sam se zabavio, što i vama želim.

OCENA:

The post Neće moći ove noći / Blockers (2018) appeared first on Filmska bleja.

Film BANG GANG svašta pokušava. Pokušava da bude KIDS samo što niko ne dobije sidu (dobiju sifilis). Pokušava da bude KLIP, ali manje je eksplicitno pa samim tim ne funkcioniše dovoljno (i dalje je noćna mora za roditelje). Ono što je uspešan pokušaj je kasting, jer je neko morao da pronađe sve ove lepuškaste ljude spremne da leže okolo goli jedni na drugima, kao i fotografija koja je stvarno jako jako dobra.

Iako film šalje poruku da definitivno treba koristiti kondom zbog planiranja porodice i pomenutog sifilisa, on definitivno podržava tinejdžerske seksualne odnose – koji su ovde predstavljeni na prvi pogled kao orgija i to dok ne primetite da je većina odnosa jedan na jedan bez obzira na to da li ima 20 ljudi u prostoriji. Možda namera i nije bila da podrži tinejdžere u seksualnim akcijama, koliko da pokaže kako je to jedna neminovna stvar koja se svakako dešava.

Rediteljka Ev Ison nije neko ko ima puno filmova iza sebe, a po ocenama sa sajta imdb bih rekao da su svi sličnog kalibra. Evidentno bira škakljive teme i pokušava da se izbori sa njima kroz arthouse pristup. U ovom konkretnom filmu, to je previše mlako.  

Da ne zaboravim, pohvalio bih i montažu jer ima nekoliko zgodnih rešenja koji mi se dopadaju, a sviđa mi se i spotovska odjavna špica. Iako zvuči kao da hvalim BANG GANG previše za dve kofice, mislim da film ne pruža bog-zna-šta osim sat i po soft-core trljanja i sisica koje poskakuju. Svuda gde se bavi međuljudskim odnosima, bilo da su između tinejdžera i roditelja ili samo tinejdžera, film se sapliće i pada, jer trčati sa gaćama oko članaka nikada nije bilo moguće.

OCENA:

The post Bang Gang (une histoire d’amour moderne) / Bang Gang (A Modern Love Story) (2015) appeared first on Filmska bleja.

Početkom devedesetih, film SLUĐENI I ZBUNJENI je bio tek treći film mladog reditelja Ričarda Linklatera. Već tada je bilo sasvim jasno da ne mora više nikome da se dokazuje. Njegov pristup gde se režija ne oseća, na najbolji mogući način, čini da kao gledaoci budemo bačeni u neko društvo i tu smo tako sa njima, bez plana i programa. Smislena radnja ne postoji i ja sam u fazonu, baš me briga, hajde da vidimo kuda ovo vodi.

Film je možda ni o čemu, ali tako fino prenosi atmosferu vremena u kom se odvija. SLUĐENI I ZBUNJENI su smešteni u 70-te. Film prati jedan dan u životu srednjoškolaca sve 4 generacije neke, naizgled, nasumične američke škole.

Kasting je super, ali je evidentno da su neke od kasnije velikih zvezda, poput Bena Afleka ili Metjua Mekonahija, tu pukom srećom. Linklater je bio inspirisan stvarnim događajima iz svoje srednje, a jedan ili čak par likova je direktno bazirao po sebi. Sve to daje određen šmek filmu, mada moram da priznam da na trenutke deluje kao da gledam Marsovce, a ne američku mladež. I nikad ne bih rekao da je film snimljen 90-tih, što takođe filmu apsolutno ide u korist.

Zamišljam tu generaciju danas, kada je marihuana u većini američkih država legalizovana na ovaj ili ovaj način. Gubi se čar saznanja da radite nešto što se ne sme, a opet otvorene su razne nove mogućnosti. Ostaje na nekom novom Linkleteru da to zabeleži.

Ovaj film možda nije za svakog, ali ako vam se svideo BOYHOOD istog reditelja, ovo nije loše audio-vizualno štivo za vas.

OCENA:

The post Sluđeni i zbunjeni / Dazed and Confused (1993) appeared first on Filmska bleja.