Veliki Gonzo (Moj Post Sa Blic Bloga)

Sticajem okolnosti već danima ne spavam kako treba. Legnem u 22h kako treba pa se probudim u 4 ujutru, nešto radim, zaspim u 6 i ustanem u 13h. Naravno, to me užasno iritira, no ne ometa posao što je najvažnije. Kao slobodnjak ili (kako to Anglo-Saksonci kažu) freelancer, nije mi bitno kada ću da radim. Ustalom posla nema uvek.

Vi, naravno, ne znate čime se ja bavim. Evo naprimer iz čiste obesti i zato što mogu, prevodim strip Valentine sa engleskog na srpski jezik. I scenaristkinja tog stripa Alex De Campi me je uhvatila jedne noći u onoj dvosatnoj pauzi nespavanja pa me je zamolila da za sajt tog stripa napišem par reči o sebi. Uvek se mučim kada dobijem takav zadatak. Pismeno je gore nego usmeno. Koliko mi se samo puta desilo da se upoznajem sa nekom novom osobom i ta osoba me pita čime se bavim. Potpuno zaštekam. Dok sam bio aktivan student, govorio sam – student. Sada mi je mrsko da kažem apsolvent pa se onda uhvatim za zanimanje koje će jednom da mi piše na diplomi.

Filmski i televizijski montažer. Eh. To je zvaničan izraz. I u mom slučaju polu-tačan. Da, montaža mi je glavna. Film dolazi retko a na televiziji nikada nisam radio a nemam ni želju. Neko sam vreme radio u advertajzingu, ali moje mesto je oduvek bilo tamo gde se stvaraju muzički spotovi. Kalio sam se na reperima da bi u jednom trenutku sam režirao jedan Marčelov spot. Jedan po jedan i eto me danas. Imam svoju producentsku kuću, radim kad me zovu. Režiram, montiram pa se na kraju bavim celokupnom produkcijom, ponekad. Jednom rečju iako nedovoljno definisanom – filmadžija, i to digitalni.

I sad se pitate zašto pravim dramu. Okej, student i filmadžija. A ne, brajko moj! Ne smemo da zaboravimo da sam  već 12 godina strip autor (to je kad neko piše i crta). Danas nemam vremena da crtam kao nekada ali bio sam deo te divne andergraund scene koja se vezuje za SKC u Beogradu. A odskora sam se preselio u mejnstrim pa pišem scenarija za jedan gusarski i jedan superherojski strip za domaći strip-magazin koji uskoro treba da počne da izlazi.

Shvatate komplikaciju?

Ako izgovorim nepoznatoj osobi ono poslednje čime se bavim, stvarno mogu da ispadnem prepotentna budala. Kantautor RNB muzike. Uf. Već dve godine radim taj moj debi album i kraj se bliži. Ali zato unazad 6 godina pevam refrene i strofe reperima iz Srbije, Bosne, Hrvatske, Kanade i Bugarske. Ko prati, taj me zna. Ko ne prati, gleda me belo. Rekao sam da ću da prestanem da gostujem ljudima na pesmama kad mi izađe album ali vreme prolazi a ja sam od novogodišnje večeri do danas snimio već 7 gostovanja. I još nešto sitno pomažem svojim pop prijateljima (Štajdohar, Kon) oko njihovih albuma. Nikad mi nije dosta bavljenja muzikom. Uživam.

I šta sam ja sad (osim prljavi hvalisavac naravno)? Svašta i ništa. Kao veliki Gonzo iz Mapet Šoa, majstor za spektakl koji na osnovu svojih ludosti smuva poneku koku. Zahvalan sam što imam posla onoliko koliko ga imam. Hm, možda ne spavam zato što previše ramišljam o svemu. O nekoliko različitih poslova koje možemo a ne moramo da nazovemo umetnošću. A da li sam umetnik to samo vreme može da kaže. Ja se ne usuđujem. Idem da dremnem.