Štrumpfovi: Skriveno selo / Smurfs: The Lost Village (2017)
Posle ona dva krajnje dečja igrano-animirana filma, Štrumpfovi se napokon vraćaju u formu. Doduše, ne baš onu originalnu 2D formu, ali ŠTRUMPFOVI: SKRIVENO SELO je bolji od pomenutih filmova.
Film šalje izuzetno pozitivnu poruku, a to je da je drugarstvo baš super, da je magija zajedništva najjača i da različiti ljudi (ili Štrumpfovi) treba da se drže za ruke, a ne da se svađaju. Nije moja šolja čaja taj trenutak edukacije dece opštim mestom, ali je OK. Ako zanemarimo taj poučan trenutak, ovaj film je izuzetno šarmantan, vrlo zabavan za odrasle i drži se osnovnih postulata stripa da bi ih na moderan način prekršio.
Azrael je divan i dat mu je veći prostor nego inače, što mislim da je super. Gargamel je kao iz starih crtaća, zao, glup, nesposoban, alav i naravno presmešan. ŠTRUMPFOVI: SKRIVENO SELO traje devedeset minuta i održava brz ritam, tako da ne može da vam bude dosadan. Izbor muzike je malo uvrnut, pošto su sve neki wannabe hitovi moderne pop-dens muzike, sve dok ne postane baš baš super-uvrnut uz onaj jezivi one hit wonder s kraja devedesetih – I’m Blue, grupe Eiffel 65.
Vrlo je jak girl-power osećaj dok gledate Štrumpfetu kako iz nesigurne devojčice postaje hrabar borac za pravdu, a izgubljeno selo iz naslova je tu da dramaturški potpomogne tu transformaciju. Novo štrumpfovsko selo je novotarija koja se, po mom mišljenju, ne bi svidela Peyou, ali gore pomenuta poruka zajedništva delimično potire taj efekat.
ŠTRUMPFOVI: SKRIVENO SELO je za svaku preporuku, pogotovo onim najmlađima.
OCENA:
