Potomci / Children of Men (2006)
Prođe jedanaest godina, a da nisam gledao film POTOMCI. I ok, ne znajući mnogo prepustio sam se u kasnim noćnim satima. Čoveče, ovo ne treba gledati pre spavanja.
Vrlo poštujem reditelja Alfonsa Kuarona, recimo njegov deo oktologije HARI POTER mi je omiljen, takođe njegov film I JA TEBI KEVU je malo remek delo, a napetost Kuaronovog prethodnog filma GRAVITACIJA nema premca. Ovaj film je best of those worlds. Smešten u budućnost, što ga odmah svrstava u fantastiku poput sage o Poteru, sa jako dobro razrađenim međuljudskim odnosima kao u pomenutom španskom filmu o kevi, pritom jezivo napet – čak i više nego GRAVITACIJA.
Što je najgore od svega, migrantska kriza koja je centralna problematika u dramaturškoj strukturi, već je naša stvarnost. Ta činjenica, kao i logor u kome se dobar deo filma POTOMCI odigrava, nosi nekoliko tona realizma koji vas krši iz minuta u minut. Hipnotisano gledate i želite da prestane, a kada prestane – ne bude vam lakše.
Nije ni čudo što Kuaron snima jedan film u 5 godina. On se zaista posveti strukturi filma, kastingu, režiji, radu sa glumcima. Sve je ko pod konac. Ono što mi se nije svidelo je kolorit, iako razumem zašto su izabrane baš te boje. Rauzmem, ali mi se i dalje ne dopada. Ako izuzmemo tu sitnicu, POTOMCI su zaista film bez premca koji vas tera na razmišljanje i danima nakon gledanja.
OCENA:
