Valerijan i carstvo hiljadu planeta / Valerian and the City of a Thousand Planets (2017)
Dve nedelje nisam mogao da se saberem da sakupim svoje misli o filmu VALERIJAN. I zato ću biti kratak. Jako je čudno, žarko sam želeo da mi se film svidi. Čak sam se podsetio i stripova u prethodnom mesecu da bi mogao da upoređujem. I činjenica je da Valerijan nije zahvalan za prebacivanje na filmsko platno. Čitao sam uglavnom starije epizode i za šezdesete je taman mizogin kako treba, da bi danas to bilo relativno skandalozno. Doduše u filmu je samo neprijatno.
Lik Beson je zdudao 200 milki dolara u ovaj superspektakl, ali ga je na kraju izdala sopstvena vizija. Želeći da ispuni svoje dečačke snove, potrudio se da sve bude savršeno u estetskom smislu. Marketinški gledano izabrao je dobre glumce, jer su jako popularni među tinejdžerima, ali je velika šteta što baš ne umeju da glume prirodno i nijansirano, već nekako nogom kroz vrata. Teško je glumcima bez previše iskustva da glume u plavim sobama sa ljudima obučenim u plavo neznajući šta će od toga da ispadne. A ispalo je stvarno savršeno što se animacije tiče. Sve vanzemaljske rase su fantastično obrađene i scena u kojoj Rijana glumi šejpšiftera zaista izgleda perfektno.
Premisa je super – mladi vremensko-prostorni agenti Valerijan i Lorelina idu na misiju u svemirsku stanicu koja služi kao neka vrsta haba za 1000 rasa iz duboke galaksije. Nesreća je što Valerijan hasluje Lorelinu u brak sve vreme, bez da hemija zaista postoji. Nesreća je što su negativci mlaki. Nesreća je što Itan Hok igra svemirskog pimpa smešnog imena. Nesreća je što su dijalozi na nivou jugoslovenskih filmova urbanog tipa, ne baš najsrećnije napisani i izgovoreni. Mnogo toga ne funkcioniše dobro, a moglo je da bude super.
Svi koji očekuju PETI ELEMENT, grdno će da se razočaraju. VALERIJAN je film koga je najbolje gledati otvorenog uma i bez nekih posebnih očekivanja, dozvoliti da slika oduševi, a gluma ne uznemiri. Spremite puno kokica.
OCENA:
