Denkerk / Dunkirk (2017)
Ja sam jedan od onih što uvek idu u bioskop da gledaju Nolanove filmove, iako mi se generalno ne dopadaju previše. Stoga, ako ste hardkor fan, isključite ovaj tekst jer ću da vas iznerviram. Ili nemojte, ako ste takođe i mazohista. DENKERK treba posmatrati kao manje-više uspešan eksperiment. Reklamiran kao blokbaster, snimljen kao festivalski film atmosfere, po prvi put je upotrebljena IMAX oprema za snimanje kompletnog filma, čak je i pravi avion iz drugog svetskog rata stvarno zapaljen za jedan kadar. A opet, toliko toga fali u narativnom i emocionalnom smislu, skoro koliko i ljudi u uniformama za ispred objektiva. Plaže su prazne, čiste i ni malo ne liče na obalu Denkerka u tom jezivom trenutku.
Kolažne, predivno snimljene sekvence ne opisuju dovoljno sva sranja koja su se odigrala na toj plaži, a kada se sve sabere ne osećamo ni približnu količinu sažaljenja koju bi trebalo da osetimo u jednoj takvoj priči, najpre jer se ne fokusira na likove, već na radnju – što dovodi do blaziranog finalnog proizvoda, DENKERK je više akcioni polu-spektakl nego ratni film.
Svaka čast za kopije aviona, IMAX rigove i scene iz vazduha. To je prvoklasno izdrkavanje koje samo delimično ide u prilog filmu. Lepo je jer je pravo i to se vidi. Ne zaboravimo i činjenicu koja je postala viralna vest – upotreba zvuka za dizanje tenzije. To beskprekorno funkcioniše. Tenzija se diže i u napetosti vreme brže prođe.
Takođe, ako ispustite kokicu iz usta u prvim minutima filma, možete da propustite informaciju kada se koja od tri priče odigrava. Čak i ako su videli, mnogi ljudi su izašli zbunjeni iz bioskopa. Dakle svakako je da postoje mane i činjenica je da u tehničkom smislu ovaj film potpuno pije vodu. Ipak, umesto da osetimo težinu rata, mi gledamo težinu rata i provodimo fino veče uz naćose sa dva preliva. Možda bih želeo da je DENKERK više poput filmova SAVING PRIVATE RYAN ili HACKSAW RIDGE, ali zaista nije sa svojim PG13 rejtingom. Grehota.
OCENA:
