Lice s ožiljkom / Scarface (1983)

Jedna reč: overrated.

Ta reč bi mogla da se primeni koliko na film LICE S OŽILJKOM toliko i na celokupnu karijeru Brajana De Palme. Sve u svemu, ovo su bila naporna tri sata, te od prvog kadra nisam uspostavio emocionalni kontakt sa Tonijem Montanom (nije postojala ni ljubav, niti mržnja, već samo blaga zainteresovanost koja se nakon prvih sat vremena pretopila u nezainteresovanost). Pogledao sam LICE S OŽILJKOM zato što znam mnogo fanova, a i red je da kao bivši filmski školarac pogledam nešto što je ostalo zapamćeno u istoriji kinematografije.

Mogu da shvatim zašto je ostao zapamćen, pristup određenim scenama, plus količina nasilja, pomerili su neke tadašnje granice. Film je izuzetno loše ostario, sa disko saundtrekom koji je naizgled pozajmljen iz filma NEVERENDING STORY, sa najgorim akcentom ikada zabeleženim na filmu i uvrnutim “Lanisterskim” odnosom Montane i sestre mu. Čuvene rečenice koje  ljudi izgovaraju u filmu LICE S OŽILJKOM možemo čuti i danas, ali u potpuno drugačijim filmovima u kojima igraju Set Rogen i Džejms Franko, intencionalno izgovorene u svrhu komedije.

Poenta filma kako se kriminal ne isplati je evidentan koliko u prvoj zaista gangsterskoj sceni, sa motornom testerom u kupatilu. Planine kokaina koje Toni konzumira su apsurd na svakom nivou, čak ni Aca Lukas ne bi podneo te šakohvate čistog kolumbijskog.

Najlepši detalj filma je Mišel Fajfer koja je svemirska ribetina i koja u ovom filmu služi kao bombona za oči i eventualni dokaz da lik Tonija Montane nema poštovanje ni prema kome, te da sam svoja skoro tri sata posvetio fiktivnom belosvetskom ološu. Čekao sam da izgovori čuvenu rečenicu “Say hello to my little friend” i po prvi put se iznenadio i obradovao kada je Paćino uzeo u ruke pravi M-16A1 i onda onako filmski digao u vazduh vrata i nešto neprijateljskih napadača. I onda se LICE S OŽILJKOM završi onako kako se završi i krene špica sa jezivom, nepripadajućom Moroderštinom. I sad idem da gledam nešto drugo. Na primer, serije.

OCENA: