Bak Rodžers u 25. veku / Buck Rogers in the 25th Century (1979)
Dugo sam želeo da gledam ovo samo zbog naslova koji me sam po sebi zabavlja podsećajući me na “Patka Daču – junaka dvadeset trećeg i po veka!” iz crtaća kog sam toliko puta gledao u jutarnjem programu pre (osnovne) škole. Ipak, BAK RODŽERS je američka ikona, junak romana, stripa, radija, crno-bele televizije i, u ovoj jednoj inkarnaciji, filma sa pratećom TV serijom.
Nedovoljno informisan, mislio sam da je ovo film koji je nekako sam za sebe, ali se ispostavilo da je ovo praktično visokobudžetni TV pilot. Film je bio uspešan, što je začudno s obzirom da je izašao godinu dana nakon dramatično drugačijeg filmčića koji se zove STAR WARS (i na čijoj grbi se marketing ovog filma uglavnom i vozio). A pošto nisam znao šta gledam, špica me je uhvatila nespremnog. Dok se ispisuju imena na špici, ide disko numera i velika svetleća slova BAK RODŽERS na kojima leže polu nage glavne glumice i skroz obučen uspavani glavni glumac (pogledajte špicu u dnu teksta). Ko sam ja da se žalim što se devojke tu seksi prenemažu u srebrnim gaćicama?
Film sam po sebi nije loš, ali ima treš wannabe-007 momente mizoginih ispada. Pritom, ne smem da zaboravim da pomenem scenu u kojoj Bak sipa jak relaksant svemirskoj princezi u piće – na šta ona na žalost kaže “joj, ala sam relaksirana!”, a evidentno je da su scenaristi preslikali klasičnu holivudsku zanimaciju tog doba, gutanje kvaluda. Znate, to je ona droga koju je, navodno, koristio Bil Kozbi da serijski omami i obljubi stotinu i više manekenki.
Film ima prilično naivnu scenografiju i kostimografiju koja vuče na ono što će se kasnije videti u filmu FLASH GORDON. Za svaku sjajnu letelicu, koju je dizajnirao isti čovek koji je radio između ostalog X-Wing za STAR WARS i sve letelice za BATTLESTAR GALACTICA, dolazi jedan član “kompjuterskog odbora” – što su daire napunjene matičnom pločom i osvetljenjem. Jedan od glavnih likova u filmu je zapravo Teodor, praktično džinovski digitalni sat koji priča. Da to ne bi bilo… khm, neobično, Teodora oko vrata nosi robot Tviki (koji izgleda baš kako zvuči – kao mala osoba u rogobatnom kostimu koji ne dozvoljava pokretanje gornje polovine tela). I njih dvojica su ključna ispomoć velikom američkom i, u kontekstu 25. veka, zemaljskom junaku Baku.
Naivan kakav jeste, BAK RODŽERS se ipak gleda se u dahu, jer je zanimljiv i zabavan. Možda i nije za svaku publiku, sad nakon ovoliko godina. Ja spadam u one ljude koji vole naučno-fantastične filmove koji su postojali i u TV formatu poput pomenutih Fleša Gordona i Galaktike, kao i Zvezdanih staza ili Izgubljenih u svemiru.
OCENA:
